10 zanimljivih činjenica o trudnoći u Holandiji

Od kako smo se doselili u Holandiju, jedna od stvari koja me je fascinirala bila je holandski pristup trudnoći i porođaju. Trudnoća se smatra prirodnim stanjem za ženu i tako se i tretira. Dakle, ne kao bolest, već kao prirodno drugo stanje. Imam veliku sreću da sada i na svojoj koži osetim kako sve to izgleda i funkcioniše u praksi. 

U ovom članku sam izdvojila 10 zanimljivih činjenica o vođenju trudnoće i porođaju u Holandiji.

1. Tri modela nege trudnica

U Holandiji, briga o budućim mamama organizovana je po principu 3 modela nege. Primarna nega je za žene koje imaju redovne i niskorizične trudnoće. Sprovode je babice i lekari opšte prakse (odgovorni za oko 0.5% porođaja, uglavnom u ruralnim oblastima). Sekundarnu negu sprovode ginekolozi i kliničke babice u opštim bolnicama. Tercijarnu negu sprovode ginekolozi i kliničke babice u akademskim, specijalizovanim bolnicama. 

Nega se zasniva na ideji da se o zdravoj ženi sa redovnom trudnoćom najbolje brine babica. Ona prati trudnoću, porođaj i posleporođajni period. Potpuno je autonomna u svojim akcijama i odlukama koje donosi tokom celog procesa. Akcenat je na prirodnom procesu, sa intervencijama jedino u slučaju kada se pojavi neki problem. Tada se babica konsultuje ili trudnicu šalje kod ginekologa po stručno mišljenje. Dobro prepoznaje rizike i šalje detaljne upute. Holanđani su veoma ponosni na ovu međusobnu saradnju. 

U mom konkretnom slučaju, ja sam bila najprijatnije iznenađena, kada me je moja babica pozvala telefonom i obavestila me da se ona o mom slučaju i istorijatu konsultovala sa ginekologom i da je on odlučio da je najbolje da krenem sa korištenjem tableta Utrogestana od 16. do 36. nedelje trudnoće, kako bismo predupredili potencijalne preuranjene kontrakcije i prevremeni porođaj. Nakon toga me je pozvao i sam ginekolog da mi to saopšti i objasni način korištenja medikamenta, pošto je on jedini koji može da prepisuje lekove i terapije. 

Takođe, zbog toga što mi je prvi porođaj bila prevremen (sve pre 36. nedelje), babica mi je preporučila da na ekspertskom ultra zvuku u 20. nedelji naglasim da želim da učestvujem u studiji o rizicima prevremene trudnoće i da tražim da mi mere obim grlića materice i dužinu pupčane vrpce (mogući razlog zbog koga sam se ranije porodila). Prevremeni porođaj se smatra rizik faktorom za svaku sledeću trudnoću, dok biohemijske trudnoće i spontane pobačaje, ne uzimaju preterano u obzir, ukoliko ih nije bilo bar tri.

Napominjem da se nijedno od ovih dodatnih ispitivanja nije dogodilo na moje insistiranje, već na preporuku moje babice koja je temeljno pratila moj slučaj od početka. 

2. Statistički podaci o porođajima u Holandiji prikupljeni do 2017. godine

Stanovnika u Holandiji: 17.082.084

Aktivnih babica: 3150, 29% radi u bolnicama

Aktivnih ginekologa: 805

Starost prvorotki: 29.4 godine

Procenat maloletničkih trudnoća: 0,1%

Porođaja kod kuće: 13.1% (2016), 20.8% (2010-2012), 29.4% (2005-2007)

Carskih rezova: 16.6%

Prirodnih (vaginalnih) porođaja nakon carskog reza: 54%

Epiduralnih anestezija: 21,8% ( 2016); 11.3% (2008)

Žena koje su započele s dojenjem: 80%

Žena koje doje svoje bebe nakon 6 meseci: 39%

3. Ko može biti babica u Holandiji?

Postoje tri fakulteta za babice u Holandiji. U Amsterdamu, Roterdamu i Mastrihtu. Postoji i istureno odeljenje u Groningenu, na severu Holandije. Holandske babice nisu podučavane da budu medicinske sestre. Takođe, holandske medicinske sestre ne mogu raditi kao babice. Postoji poseban smer na fakultetu koji je isključivo za babice.

Studije traju 4 godine i nakon njih se stiče zvanje Bečlera. U toku su procesi da ovo zvanje dobije nivo Mastera, ali za sada to još uvek nije prihvaćeno. Svake godine se upiše novih 220 studenata na ove studije.

Najstarija organizacija babica u Holandiji osnovana je još davne 1898. godine!

2015. godine u Holandiji postoji registrovano 532 ambulanti babica. Većina babica koje rade u primarnoj nezi rade u grupnim praksama sa još dva ili tri kolege. Ukupno 96% trudnica dobije neku vrstu ove nege tokom trudnoće, porođaja ili u periodu nakon rođenja deteta. 

4. Koliko često se ide kod babica na pregled?

Prosečni broj konsultacija sa babicama tokom trudnoće je 10 do 12 puta. Susreti traju od 10 do 45 minuta. Svake 4 nedelje u proseku.

Na svakom pregledu, trudnici se meri pritisak, babica pregleda stomak i sluša otkucaje srca bebe.

5. Koji pregledi i testovi se preporučuju tokom trudnoće?

Svaku trudnicu u Holandiji babice informišu o testovima koje može da uradi. Prvi test je kombinovani test koji daje informacije o riziku da beba ima Daunov, Edvardov ili Pato sindrom. Ovaj test pokazuje procente rizika i radi se na kraju prvog tromesečja. Ukoliko je rizik 1:200 ili viši, trudnicama se preporučuje dodatni, detaljniji,  neinvazivni prenatalni test (NIPT) ili amniocenteza. Ovi posebni testovi se rade u specijalizovanim bolnicama koje imaju licencu za te preglede.  

Od 2017. godine NIPT test može raditi bilo koja trudnica koja želi da sazna detaljnije rezultate, bez obzira na to da li ima faktore rizika ili ne. Ovaj test ne podleže zdravstvenom osiguranju i plaća se 175 evra. Sastoji se iz analize krvi i ultrazvuka. Na ovom testu se ne saznaje pol bebe.

Sledeći test na koji se trudnice mogu odlučiti je ekspertski ultrazvučni pregled koji se radi oko 20. nedelje. Na njemu se meri svaki deo bebinog tela, njeni organi i tada se mogu otkriti određene anomalije, srčani i moždani deformiteti. I ovaj test se radi u specijalizovanim bolnicama sa licencom. On podleže redovnom zdravstvenom osiguranju.

6. Koliko ultrazvučnih pregleda ima jedna trudnica u Holandiji?

Standardna nega za niskorizične trudnice sastoji se od 2 ultrazvučna pregleda. Prvi se radi krajem prvog tromesečja i na njemu se određuje termin porođaja i obavezni drugi u 36. nedelji i on utvrđuje položaj bebe. Za sve ostale ultrazvučne preglede je potrebno da žene imaju medicinskih indikacija. Ultrazvuk može da se radi kod babice u ambulanti i ona može da ga sprovodi ili u specijalizovanim ustanovama. 

Ja sam već sada imala 3 ultrazvuka (trenutno sam 24. nedelja trudnoće). Prvi je bio kada mi je utvrđena trudnoća u 5. nedelji, drugi u 11. I to povodom NIPT testa i treći, ekspertski u 20. nedelji. Tako da kada postoje medicinske indikacije, sve biva posmatrano i uzimano u obzir.

Između 26. i 34. nedelje postoji mogućnost da se radi dodatni ultrazvuk-Funny echo, koji je u stvari 4d ultra zvuk i roditelji za uspomenu dobijaju snimak i fotografije bebe. Ova usluga se dodatno naplaćuje. 

7. Sistemska podrška za porođaj kod kuće!

Trudnice sa niskim rizikom mogu izabrati da li žele da se porađaju kod kuće ili u materinskim klinikama za porođaj. Ovakva mogućnost izbora je prilično jedinstvena u zapadnom svetu i čini važnu kariku u holandskom zdravstvenom sistemu. 

Ako se žena odluči za porođaj kod kuće, njena babica koja je već prati tokom trudnoće, biće prisutna prilikom porođaja, kao i materinska asistentkinja (nešto najsličnije patronažnim sestrama iz Srbije). Zdravstveno osiguranje budućoj majci šalje majčinsku kutiju, koja je puna opreme za porođaj kod kuće. Od navlaka za krevet, gaza, alkohola i sl. Babica donosi i svoju opremu, među kojom je i kiseonik. Ukoliko se pojave komplikacije, babica se odmah javlja ginekologu i piše uput za bolnicu. 

Svaka bolnica u Holandiji prihvata ove upute. Babice koriste ambulantna kola u visokorizičnim situacijama. Zbog ove organizacije, ambulanta stiže na adresu trudnice za maksimalno 10 minuta. Najčešći razlog da se žena uputi u kliniku jeste sredstvo protiv bolova koje želi da koristi i sporo napredovanje tokom prve faze porođaja. Ukupno 16,3% procenta uputa je iz ovih razloga. Ostali razlozi su mekonijum, cepanje prilikom porođaja ili slabe kontrakcije tokom 24 sata. Samo 1,9 % uputa bude iz hitnog razloga.

Ako niskorizična trudnica bira da se porodi u specijalizovanoj klinici, mora da plati iznos od 300-400 evra. Neka zdravstvena osiguranja pokrivaju ovaj trošak. Na njenom porođaju će biti prisutna redovna babica koja je pratila njenu trudnoću, materinska asistentkinja ili ginekološka sestra koja je zaposlena u bolnici. Žene koje nisu imale komplikacije prilikom trudnoće u bolnici, napuštaju bolnicu u roku od 2 do 4 sata nakon porođaja. 

Trudnice koje imaju rizične trudnoće, porađaju se u bolnicama bez ikakvih dodatnih troškova. Njihovom porođaju prisustvuju profesionalci obučeni za sekundardnu i tercijarnu negu: klinička babica, lekar opšte prakse ili akušer.

Obimna studija o sigurnosti porođaja kod kuće i porođaja na klinikama u Holandiji, pokazala je da su planirani porođaji kod kuće podjednako bezbedni kao porođaji u klinikama. Studija je obuhvatila 530.000 trudnica sa redovnim, niskorizičnim trudnoćama. Objavljena je u “Britisch Journal of Obstetrics & Gynaecology”(BJOG, 2009).

8. Dostupna sredstva protiv bolova prilikom porođaja u Holandiji

Tokom trudnoće, babice informišu trudnice o medicinskim sredstvima protiv bolova i o podršci tokom samog porođaja. Na taj način se minimalizuje potreba za lekovima. Trenutno, postoji nekoliko centara za rađanje u kojima su dostupni gas i vazdušno sredstvo protiv bolova koje može trudnici obezbeđuje njena babica. Ova opcija nije dostupna za porođaje kod kuće.  

Babice mogu trudnici dati sterilne vodene injekcije i kod kuće i u bolnicama. 

Kada je ženi potreban medicinski lek protiv bolova, babica se konsultuje sa ginekologom. Zavisno od situacije, bira se odgovarajući metod. Uopšteno postoje 3 tipa medikamenata koji se koriste u holandskim bolnicama. 

1. Epiduralna anestezija – Ovu vrstu usluge pruža anesteziolog. Ponekad specijalista dolazi u porodilište i daje anesteziju trudnici, a ponekad se trudnice transportuju u operacioni kompleks. Od 2008. godine, holandska asocijacija anesteziologa se složila da anesteziolozi treba da budu dostupni 24 sata, da bi bili na raspolaganju da daju ženama epidural. Kada žena dobije epidural, njena nega postaje odgovornost ginekologa koji prati nju i bebu tokom celog porođaja. 

2. Remifentanil PCA i.v. – Drugi izbor je farmaceutski lek protiv bolova-remifentanil. U prošlosti je bilo nekih incidenata, prilikom kojih su trudnice koje su koristile ovaj lek imale probleme sa disanjem. Zbog toga nemaju sve bolnice ovu opciju. Ukoliko žene prime ovaj lek, njihov porođaj nadgleda ginekolog.

3. Pethidine i.m. –Ginekolog može prepisati lek pethidine, ponekad u kombinaciji sa lekom za spavanje. Prilikom korištenja ovog medikamenta porođaj može biti u nadležnosti primarne babice ili ginekologa, zavisno od slučaja do slučaja. 

9. Materinska služba (nešto najsličnije patronažnim sestrama u Srbiji, ali i mnogo više od toga)

Materinski asistenti  (na holandskom: kraamverzorgster) pružaju usluge tokom porođaja kod kuće i u bolnicama, gde je to moguće kod trudnica sa nižim stepenom rizika. Osim ovih asistencija prilikom porođaja, ova asistentkinja pruža negu majci i novorođenčetu u ranom periodu nakon porođaja. 

Ova podrška se dešava prvih 8 do 10 dana nakon porođaja bez obzira da li se žena porodila kod kuće ili u bolnici. Materinska asistentkinja pruža medicinske preglede (kako mami, tako i bebi), podržava dojenje, daje sve potrebne informacije, vodi računa u pomaže oko kućnih poslova, sprema hranu i brine o drugom detetu, ukoliko ga porodica ima, čak šeta i psa! Od neizmerne je važnosti porodici i Holanđani su veoma ponosni na ovaj svoj originalni servis. Svaka majka ima pravo na 49 sati materinske nege, od kojih su 29 sati zakonski minimum. Broj sati se računa individulano, zavisno od potreba porodice. 

Ova asistentkinja je završila brojne obuke i može raditi samostalno ili u okviru neke od agencija.

10. Porodiljsko bolovanje u Holandiji

Žene u Holandiji imaju pravo na minimum 16 nedelja porodiljskog odsustva. Mogu izabrati da ga koriste između 34. Ili 36. nedelje trudnoće, nikako kasnije. Minimum koji može iskoristiti je 10 nedelja. Vlada plaća preduzetnicama minimalac tokom ovog perioda. 

Ako se žena koja se vratila na posao odlučila da nastavi sa dojenjem svoje bebe, ima pravo da 9 meseci koristi 25 procenata svojih radnih sati na dojenje bebe ili izmlazanje svog mleka. Poslodavac mora da obezbedi posebnu, odvojenu prostoriju za ovu svrhu ili može zaposlenoj dozvoliti da posećuje svoju bebu. 

Od jula ove godine (2020) pa nadalje, očevi odnosno partneri imaju pravo na jednu nedelju plaćenog odsustva zbog rođenja deteta i još 5 nedelja očinskog odsustva tokom kojih su plaćeni 70% svojih redovnih primanja. Neki poslodavci plaćaju pun iznos, a neki imaju i produžene opcije odsustva. 

Odsustvo se treba iskoristiti u prvih 6 meseci bebinog života. Poslodavci dozvoljavaju da se ovo odsustvo deli ili npr. da otac iskoristi 3 nedelje, a onda preostale 3 raspodeli tako da ne radi svakog petka ili ponedeljka-spajajući neradni dan sa vikendom.

Iako na prvu, ovo izgleda kao vrlo malo odsustva, roditelji su ohrabrivani da smanje broj radnih sati i da koriste takozvani “mama/papa dag” (mamin, tatin dan). Na taj način dodatna dva dana nedeljno ostaju sa detetom kod kuće. 

Holanđani uglavnom u čuvanje dece uključuju bake i deke i trude se da deca ne idu u vrtiće do predškolskog (dve i po godine). I zbog viskih cena vrtića (gotovo cela minimalna plata je potrebna da se pokriju troškovi vrtića za punih nedelju dana), ali i zbog preporuka razvojnih psihologa da je najbolje da deca ostanu sa primarnim starateljima barem do dve godine starosti.

Postoji veliki procenat majki koje se vrate na posao pola radnog vremena ili potpuno napuste svoju karijeru, stavljajući je na pauzu, dok dete ne poraste do predškolskog ili školskog uzrasta. To se prihvata kao nešto najnormalnije i nije tabu tema. Sve zavisi od primanja porodice i generalnog  standarda porodice.

Postoji još mnogo zanimljivih činjenica, posebno u ovo izazovno doba korone. U periodu kada sam se ja pregledala, preporuka je bila da na redovne preglede idem sama, a na ultrazvučne preglede je bilo dozvoljeno da dođem sa mužem. Deci nije dozvoljeno prisustvo pregledima, zbog korone. 

Takođe, u ovom periodu se ohrabruju porođaji kod kuće, zbog korone. Na ovom porođaju je dozvoljeno prisustvo koliko god osoba trudnica želi. Prilikom bolničkog porođaja, tokom korone, dozvoljena je samo jedna osoba koja trudnici pravi društvo (otac, dula, rođaka, prijateljica). Dok je ranije bilo dozvoljeno 2 osobe-otac, plus jedna od ovih osoba. Trudnice se ne porađaju sa maskom, mogu izabrati koji god položaj žele za svoj porođaj i da li žele da se porađaju u kadi s vodom ili ne (opcija dostupna i za porođaj kod kuće).

Meni su sve ove činjenice bile prezanimljive. Tek sam prevalila pola puta i verujem da ću saznati i iskusiti još mnogo toga nepoznatog i na prvi pogled čudnog. Uglavnom se moja shvatanja i želje povodom celog ovog procesa slažu sa holandskim načinom, tako da sve protiče lepo i sugurno. Neverovatno mnogo uživam u ovoj avanturi zvanoj Trudna u Holandiji 🙂