Koliko je veliki tvoj svet?

How Big is the World?  by Britta Teckentrup

Naši najmlađi su često veoma radoznali i ljubopitljivi, pogotovo trogodišnjaci i četvorogodišnjaci, koji se svakog jutra bude sa 1000 zašto na usnama i bar 100 originalnih ideja u glavicama. Neka pitanja su konkretna i svakodnevna, uobičajena, na njih je lakše dati kraći i zadovoljavajuć odgovor. Za većinu njih nam i Google može biti dobar pomoćnik.

Dok su druga otvorenija, zahtevnija, filozofska, često egzistencijalna. To su najteža i najizazovnija pitanja. Ali pitanja od kojih se najviše raste i kao roditelj i kao dete. Na njih svako od nas ima drugačiji odgovor i nijedan nije pogrešan, ali često našoj deci ne budu baš pravi i potpuni ti odgovori.

Srećom, postoji umetnost, u ovom slučaju talentovani pisci i ilustratori koji nam olakšavaju odgovore na ova pitanja, dajući nam smernice i ideje o različitim tumačenjima i pravcima kojima se možemo uputiti. Oni sažeto i konkretno, rečima i slikom, načinom koji je svima poznat i lako dostupan, na univerzalni i starinski način već godinama daju svoje viđenje i odgovore-kroz slikovnice.

Takav primer, jedan od boljih, predstavlja i slikovnica Koliko je veliki svet? autorke Britt-e Teckentrup. Ona pokušava da odgovori na jedno od najtežih pitanja koje neko može postaviti. Bio on odrasla osoba u krizi srednjih godina, bio todler. Najbolje je što knjiga ne daje konkretno i jednoznačno rešenje. 

Pisac nas vodi na putovanje sa radoznalom, malenom krticom. Ona pokušava da nađe svoje odgovore, razgovarajući sa životinjama koje sreće usput. Nailazi na pauka, miša, konja, galeba i kita. 

Vrlo lako bivamo uvučeni u ovaj imaginarni svet i brzo se poistovećujemo sa krtičinim dečjim, naivnim, a duboko autentičnim pogledom na svet. Knjiga je napisana jednostavnim i konkretnim stilom, bogato je ilustrovana, poziva na razmišljanje i preispitivanje naših uverenja i stavova. 

Slavi radoznalost i znatiželju i čudesnu različitost sveta u kome svi zajedno živimo. Sadrži veoma važnu i mudru pouku o životu i ograničenjima naše svakodnevice. Koliko su ona realna i objektivna, a koliko su naše sopstvene projekcije i duboko lična nesvesna uverenja? Ova priča može biti divan podstrek da razgovaramo sa decom o tome kako je naš svet egzotičan i uzbudljiv i da postoji mnogo toga što oni još uvek nisu otkrili i naučili. Da postoje čuda koja čekaju samo njih da ih otkriju. Da su oduvek postojali istraživači, koji su bili isto deca sa mnogo pitanja i preispitivanja svih odgovora. Da za njih ne postoje granice i da mogu da postanu sve što god požele. Nežna, jednostavna knjiga sa odgovorom na veliko pitanje. Svet male krtice raste i širi se svakim njenim korakom napred, u nepoznati prostor koji osvaja svojom otvorenošću i zapitanošću. Svakim novim dijalogom i upoznavanjem nove životinje i njenog staništa (sveta), sve dok ne dođe do sopstvenog odgovora u tatinom zagrljaju. 

Odgovor prevazilazi sve što je ona od početka zamišljala. Posebno mi se dopada činjenica da tata krtici nije nametnuo svoj odgovor, svoju varijantu univerzalne istine, već ju je uputio da ode i istraži sama. Da se usudi i da svojim neposrednim iskustvom, dođe do svoje istine, jedine prave koju svako od nas treba saznati.

Posebna draž je pronicljivost male krtice na njenom putu otkrića, kao i sam kraj, koji se daje u jednoj maksimi, koja je pomalo i duhovita, nalik poukama iz budističkih zen priča. Kada tata upita krticu da li je došla do svog odgovora, ona kaže: Svet je veliki onoliko koliko ti želiš da on to bude.

Ova priča savršeno ilustruje da svako zaista razume samo svet koji je sam doživeo. Neki ljudi imaju velike i široke svetove, veće krugove u kojima se osećaju komforno i kao kod svoje kuće. Dok su neki omeđeni užim prostorom. Ali svet oko nas je toliko prostran i nepregledan, da je zaista nemoguće u potpunosti iskusiti sve. Ali je često dovoljno da i u malom uspemo pronaći pravu lepotu, ukoliko u svet gledamo širom otvorenih očiju i bez predrasuda i predubeđenja. 

Kratki sadržaj: Knjiga govori o maloj krtici koja se jednog dana budi s velikim pitanjem koje postavlja svom tati: Koliko je veliki svet? Na tatin podstrek odlazi u svet i kreće u istraživanje. Isto pitanje postavlja pauku (njegov odgovor je da je svet toliki kolika je njegova mreža), mišu (njegov svet se prostire koliko polje na kome živi), konju (njegov svet je od polja do mora), galebu (njegov svet je do okeana) i kitu koji mu govori da svet nema granica, da on već godinama pliva i nikada nije došao do kraja, stoga kraj ni ne postoji. Kit krticu nosi na leđima do severnog i južnog pola, posmatraju pustinje, prašume, planine, livade… Na kraju krtica shvata da joj nedostaje dom i porodica. Kit je dovodi kući, gde je u kasnu noć čeka budni tata. Oni zagrljeni i spokojni zajeno zaspe. 

• 

• 

• 

• 

• 

Knjiga može biti povod za priču o najrazličitijim temama. Evo nekoliko ideja za pitanja koja možemo postaviti detetu nakon ili za vreme čitanja: Koliko je tvoj svet veliki za sada? Koliko država i gradova si posetio? Da li si možda živeo u nekoj drugoj državi? Koja od njih ti je bila omiljena i zašto? Koje su sličnosti i razlike među tim mestima? 

Staništa životinja opisana u knjizi mogu biti povod za razgovor o severu, jugu, kopnu, moru, geografiji, biologiji i sl. Krtica ti može biti primer da i ti istražuješ i preispituješ svet oko sebe, ali i da se usudiš da nekada potražiš i svoje, drugačije odgovore. Da li se slažeš sa tim da nema mesta na svetu kao što je dom, tj. izrekom: Svuda pođi, kući dođi?

Postoje ljudi koji menjaju svoj život, koji se izlažu novom i nepoznatom i prevazilaze zadate okvire. Postoje i ljudi koji su više posmatrači i statisti u svom životu. Ko bi ti voleo da budeš? Za istraživanje sopstvenog sveta je potrebna velika hrabrost. Divim ti se što želiš da se upustiš u tu avanturu.

Nas dve smo odgovarale na ova i slična pitanja i neverovatno me je dirnulo kada sam još jednom potvrdila koliko je Sofijin svet, star svega četiri godine, neizmerno širi, bogatiji i raznovrsniji nego što je moj bio u tim godinama. Ne mogu, a da ne budem dirnuta i zahvalna zato što smo uspeli da joj pružimo to, drugačije iskustvo. 

Njoj je sasvim normalno da mi živimo u Holandiji, a bake i deke u Srbiji, prijatelji u Nemačkoj i Francuskoj, a da svaki put kada čuje za postojanje neke nove države prvo pita: “A koga mi tamo poznajemo?” A odmah zatim: “Da li je neko koga znamo putovao tamo?” Evropa je njeno dvorište i igraonica, nadamo se još većem širenju tih koncentričnih krugova. Od jezgra naše porodice do najudaljenijih kutaka naše planete.

Slikovnicu smo izabrale prilikom posete našoj gradskoj biblioteci. Privukle su me živopisne ilustracije i mala i velika krtica na naslovnoj strani, za koje sam pogrešno pretpostavila da su mama i dete. Pošto su nam u ovom periodu veoma zabavne knjige o životinjama (u ovoj turi od ukupno 6 knjiga, izabrala je 5 o životinjama), oduševljeno je pristala da istražimo dogodovštine male krtice. Slikovnica je tvrdo koričena, srednjeg formata i krupnih slika koje se prostiru preko svake stranice.

Preporučeni uzrast je od 3 do 6 godina, ali ja uvek ove preporuke uzimam sa rezervom. Svako dete je individua za sebe i smatram da neka deca mogu da je čitaju i razumeju na poseban i njihovoj zrelosti prilagođen uzrast i sa 2 godine, a pažljivi mališani je mogu listati i sa godinu dana. Takođe, verujem da bi bila zanimljiva i deci starijoj od 6, jer je mogu tumačiti na drugačiji, malo dublji način, prilagođen njihovom širem iskustvu. 

Obajavljena je 2007. godine, a autorka  Britta Teckentrup ju je i ilustrovala i napisala. Do sada su nam omiljene knjižice u kojima je glavni junak krtica bile Kod kuće je najlepše i Dragulj u snegu Džonatana Emeta (u Srbiji obe objavio Beli put), međutim deluje mi da će ih ova najnovija skinuti sa prvog mesta ili će barem deliti to prvo mesto knjiga o krtičjem svetu. 

Knjiga je originalno napisana na engleskom jeziku, mi smo čitale holandsko izdanje. Još jedan dokaz koliko je pisana jednostavnim jezikom i stilom je to da smo uspele da pročitamo i gotovo sve razumemo sa našim poprilično skromnim poznavanjem holandskog jezika. Nažalost, ne postoji izdanje na srpskom jeziku. Ali za one koje sam zainteresovala i koji čitaju engleski, knjižica se može naći na Amazonu i Book Depository-ju.