Jedna od većih bojazni, pri preseljenju u Holandiju, bila mi je da u njoj neće biti dovoljno ili uopšte kvalitetnih kulturnih sadržaja na našem jeziku. Beograd me je razmazio svojom raznolikom kulturnom scenom. Ova sfera života mi je oduvek bila važana. Nadala sam se da bar ima koliko toliko sadržaja na engleskom jeziku, koji će pokušati popuniti ovu prazninu. Na svoju veliku sreću i prijatno iznenađenje, potpuno sam pogrešno pretpostavljala. Jedna od prvih, većih kulturnih manifestacija na našem jeziku na koju sam naišla i koja me je potpuno oduševila, bio je Eastern Neighbours Film Festival.
Eastern Neighbours Film Festival pokrenula je grupa prijatelja u Utrehtu 2008. godine sa ciljem da se holandskoj publici predstave najnoviji, uzbudljivi filmovi iz zemalja Istočne i Jugoistočne Evrope. Država sa malom, ali moćnom filmskom produkcijom.
Prošle godine sam prvi put posetila njihovu gostujuću projekciju u Amsterdamu i uverila se koliko je cela organizacija kvalitetna i inspirativna. Naime, “Filmski festival istočnih komšija” donosi u Holandiju kvalitetne, savremene i relevantne filmove s prostora Balkana. Većina filmova ujedno budu i holandske premijere. Pored filmova, organizuju i “masterclass”-ove, filmske debate i specijalna druženja uz piće i grickalice karakteristične za istočnu Evropu.
Ovogodišnji, četrnaesti po redu, festival zakazan je za period od 23-27. novembra 2022. godine, u Filmhui-u, u Hagu.
Dobre vesti su da pre kraja novembra, festival ponovo dolazi i u bioskope širom Holandije sa svojim specijalnim programom na turneji. Možete ih posetiti u Roterdamu, Utrehtu i mom Amsterdamu. Sigurna sam da ćete isto kao i ja uživati u najnovijim i najboljim filmskim ostvarenjima kinematografije istočne i jugoistočne Evrope. Možete povesti i prijatelje koji ne govore neki od naših jezika, jer se svi filmovi prikazuju sa engleskim titlovima. Projekcije uključuju i dolazak specijalnih gostiju, uglavnom glumaca i reditelja, kao i degustaciju balkanskih koktela za sve posetioce! Dobra zabava je zagarantovana.
Film “Praznik rada” sledeće nedelje u Amsterdamu
Za sve vas iz Amsterdama i ostale koji ste voljni da doputujete ovde zbog dobrog filma, najavljujem vam i toplo preporučujem prvi film koji će se prikazati sledeće nedelje. U pitanju je holandska premijera bosanske drame “Praznik rada”. Projekcija će se održati u amsterdamskom bioskopu Rialto, u subotu, 22. oktobra, s početkom u 14:30 časova. Ulaznice možete kupiti ovde. Ovog puta specijalni gost je Antonije Nino Žalica, brat i saradnik reditelja ovog ostvarenja.
Za čitaoce mog bloga, u saradnji sa ENFF-om pripremili smo dva puta po jednu besplatnu ulaznicu za ovu projekciju! Potrebno je samo da prvi pošaljete mejl na adresu olivera@pohodnavetrenjace.com
Dramu “Praznik rada” režirao je Pjer Žalica, koji je široj publici poznat kao dvostruki dobitnik Evropskih filmskih nagrada sa filmovima “Fuse” (2003) i “MGM Sarajevo: Čovjek, Bog, Monstrum” (1994). Premijeru je imao na poslednjem izdanju Sarajevskog filmskog festivala, gde je veoma uspešno prikazan na završnoj ceremoniji.
Okosnicu filma čini beg od prošlosti i pokušaj normalnog života, uprkos ratnom nasleđu i brojnim društvenim i političkim problemima koji muče građane Bosne i Hercegovine. “Praznik rada” film je koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Sa ansamblom najboljih glumaca iz regiona, uspešno prenosi osećaj malog mesta i njegove topline, a istovremeno i ljudi koji znaju sve najgore jedni o drugima, ali su podrška u nevolji.
Ovim filmom Pjer Žalica zaključuje svoj opus filmskih naslova koji oslikavaju uticaj nedavne istorije na živote ljudi u današnjoj BiH.
Od Filma “Gori Vatra” iz 2003. godine, preko “Amidže Idriza” iz 2004, pa do nedavnog ostvarenja “Koncentriši se, baba” iz 2020, pa do najnovijeg “Praznik rada”, ovi filmovi imaju mnogo zajedničkih razloga što su postali regionalni hitovi. Kroz slatko-gorku i tragikomičnu perspektivu opisuju ljude iz našeg komšiluka s kojima se lako možemo identifikovati i pojave koje prepoznajemo kao deo naše frustrirajuće svakodnevice.
U filmu “Praznik rada”, radnja je fokusirana na tipičnu sarajevsku mahalu, u ovom slučaju Bjelave. Ono što spaja šarolike likove je zajednička priprema za tradicionalno obeležavanje Praznika rada, uz roštilj i druženje. Ali veselje narušava saznanje da je jedan od komšija uhapšen – optužuju ga za ratni zločin.
Jesmo li dovoljno osvešćeni da sagledamo i prihvatimo istinu, ma koliko bolna ona bila – pitanje je koje odjekuje nakon gledanja filma.
U ovom filmu Žalica govori o okruženju iz kojeg mladi beže, a kako smatra da su naše zemlje lepe i ljudi dobri, žalosno je da oni odlaze i traže bolji život negde drugde.
Radnja filma prati Armina, koji se nakon deset godina u Nemačkoj, u gluvo doba noći, vraća u Bosnu. Prvomajski su praznici, Armin se tek oženio i želi iznenaditi svoga oca Fudu, ali Fude nema kod kuće. Komšija mu kaže: “Uhapsiše Fudu, ‘ko zna zašto.” U mahali je zavladao nemir. Zar je moguće da je njihov Fudo zločinac?! Armin želi da sazna istinu, a komšiluk da u miru proslavi 1. maj.
Pjeru Žalici, koji je u dva mandata bio dekan Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu, ovo je četvrti dugometražni film. Njegova prva dva filma – „Gori vatra“ iz 2003. i „Kod amidže Idriza“ iz 2004. ostavili su dubok trag u posleratnoj bosanskohercegovačkoj kinematografiji, a svideli su se podjednako i gledaocima i filmskim kritičarima. Uspeh su doživeli i njegovi dokumentarci – „Orkestar“ o grupi Plavi orkestar iz 2011, u kojem su se među sagovornicima našli i bivši slovenački predsednik Milan Kučan, hrvatski Stipe Mesić i bosanski političar Bogić Bogićević, kao i film „Rob“, o stomatologu koji je zbog bolesti kćeri upao u dugove i postao moderni rob zlenaša. U godini korone 2020. njegov film „Koncentriši se, baba“ isto je otvorio Sarajevo Film Festival i ostvario veliki uspeh na online platformama.
Žalica je diplomirao na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, gdje sada radi kao predavač. Dobitnik je brojnih priznanja na međunarodnim festivalima (Škola ratnih vještina, 1993; Godot Sarajevo, 1993). S Ademirom Kenovićem koautor je prvog posleratnog filma „Savršeni krug“ (1997). Režiser je i kratkog igranog filma „Kraj doba neprijatnosti“ (1998), prikazanog na brojnim svetskim festivalima.
Žanrovski gledano, “Praznik rada” je negde između tragedije i komedije. „Sad, kada je sve finalizirano, najtačniji opis glasi ovako – riječ je o tragediji koja se trudi postati komedija“, kaže Žalica.
Uloge u filmu ostvarili su: Muhamed Hadžović, Emir Hadžihafizbegović, Admir Glamočak, Boris Isaković, Aleksandar Seksan, Mirvad Kurić, Jasna Žalica, Tatjana Šojić, Dženita Imamović Omerović, Labina Mitevska, Vedran Đekić, Branka Katić, Ermin Bravo, Branimir Popović…
Zahvalna sam i počastvovana što iseljenički život delim sa ljudima koji su strastveni prema sedmoj umetnosti. Obogaćuju nam ovu jesen stvarajući tačku dodira i povezivanja Balkana i Holandije. Pružaju nam priliku da uživamo u najnovijim filmskim ostvarenjima sa naših prostora i da ih preporučujemo svojim holandskim i internacionalnim prijateljima.