Svetska premijera World Press fotografija 2020, godišnje veliko internacionalno novinarsko foto takmičenje, tradicionalno se i ove godine održava u amsterdamskoj Novoj crkvi (De Nieuwe Kerk). Posetioci mogu pogledati svih 150 nagrađenih fotografija i snimaka, uključujući pobednike iz kategorija World Press Photo of the Year i World Press Photo Story of the Year. Izložen je veliki broj impresivnih fotografija iz najrazličitijih oblasti: vesti, portreti, sport, priroda i ekologija, kao i nagrađivani filmovi iz kategorije Digital Storytelling.
Izložbu prati i knjiga foto-monografija pobednika ovogodišnjeg konkursa. O pobednicima je odlučivao nezavisni žiri koji se sastoji od 17 članova. Birali su najbolje od ukupno 73 996 fotografija, koje su fotografisala 4 282 fotografa iz 125 različitih država. Predsednik žirija, ove godine bio je Lekgetho Makola, direktor Market Photo Workshop iz Joahanezburga.
Težilo se raznolikosti članova žirija i njihovom šarenom kulturnom nasleđu. Ovakav jedinstveni pristup svakog od njih, posebno je doprineo bogatstvu i objektivnosti konačnih odluka. Detaljno se raspravljalo o etici i politici i njihovom vizuelnom predstavljanju.
Izbor žirija ove godine za World Press Photo of the Year bila je fotografija revolucije u Sudanu, japanskog autora Yasuyoshi Chilba. Prvo mesto u kategoriji World Press Photo Story of the Year odneo je vizuelni prikaz alžirskih nemira, francuskog fotografa Romain Laurendeau. Oba fotografa su pokazala vizuelnu kreativnost i veštine, uspevajući da posredstvom jedne fotografije prenesu značaj ovogodišnjih ključnih žurnalističkih događaja.
Svet je trenutno svedok globalnog talasa protesta, koji se javnim predstavljanjem i demonstracijama prenosi na sve više država. Građani se aktiviraju, zalažući se za odbranu slobode i osiguravanje svojih građanskih i ljudskih prava. Žiri je ove događaje prepoznao kao afirmativne, moćne i podržavajuće.
U svih 8 različitih kategorija, može se videti širok dijapazon tema i događaja, uključujući predivne fotografije prirode i sporta. Ove godine primetno je čak 10 pobednika koji su istakli značaj klimatskih promena, pokazujući na najbolji način značaj vizualnog novinarstva, gde su priča i fotografija od podjednake važnosti, donoseći priče koje su vredne globalnoj publici. Ovde je na najbolji način prikazano kako vreme posvećeno istraživanju, reportaži i vizuelnom predstavljanju pojmova, uzdiže priču sa nivoa jedva dobre do fantastične fotografije.
The World Press Photo Foundation aktivna je iz svog predstavništva koje se nalazi u Amsterdamu, već 65 godina. Ona dospeva do globalne svetske milionske publike kroz program ove izložbe koji proputuje čak 120 gradova i 50 država, a milioni vide nove radove preko socijalnih mreža, veb sajta, medija i online časopisa Witness.
Ovo je bilo prvi put da sam posetila ovu prestižnu izložbu fotografija. Malo je reći da me je oduševila i da ću ići svake godine. Pojedine fotografije su bile toliko moćne, da je bilo zaista teško odvojiti se od njih. Trenuci koji su savršeno uhvaćeni i otrgnuti od zaborava.
Čovek prosto bude preplavljen utiscima i količinom važnih dešavanja koji su se zbili poslednjih godinu dana. Pošto izložba ima čak 150 fotografija, nemoguće je posvetiti se svakoj od njih podjednako. Dozvolite sebi da ispred nekih stojite dugo i upijate ih, dok pored nekih samo prođete.
Zato sam i rešila da kupim foto-monografiju, kako bih mogla natenane uživati u njima i vraćati im se.
Posebnu draž mojoj poseti dala je drugarica Poljakinja sa kojom sam došla na izložbu. Interesenatno je porediti naše različite vizure, predznanja i globalne događaje koje smo pratile ili ne. Tako je ona meni kratko održala čas novije poljske istorije, a ja njoj naše balkanske, od Dugog svetskog rata, pa na dalje. Povod su nam bile fotografije sa Kosova i iz Varšave. Neprocenljivo je saznati istoriju jedne države od svedoka i učesnika tih konkretnih dešavanja.
Nama je bilo potrebno skoro puna dva sata da obiđemo celu izložbu.
Ove godine obezbeđen je dodatni prostor i izložba je prilagođena bezbednosti posetilaca. Ulaznice se kupuju isključivo preko sajta, dozvoljen je određeni broj ljudi po terminu. Obavezno je nošenje maski, i maksimalno petoro ljudi iz istog domaćinstva. Postoje iscrtane jednosmerne rute, koje se prate, negde se pravi kratak red, zbog zadržavanja i želje posetilaca da budu 1 na 1 sa fotografijama.
Izložba se prikazuje do 29. novembra 2020. godine. Otvorena je od utorka do nedelje od 10 do 17 časova. Cena ulaznice je 12,5 evra. A za posetioce koji imaju Museumkaart (holandske godišnje muzejske karte) je besplatna. Veoma je posećana, što iskreno nisam očekivala u ovo izazovno vreme, pogotovo u sred radne nedelje kada sam je posetila sa prijateljicom.
I ove godine, kao i prethodnih, fotografi i fotoreporteri pričaju svoje lične priče o nagrađenim fotografijama posredstvom audio ture. Ovaj audio vodič je uključen u cenu karte i dostupan je na njihovoj aplikaciji. Najbolje je instalirati aplikaciju pre posete i poneti svoje slušalice, iz zdravstvenih razloga.
Decenijama Nova crkva je poznata kao izložbeni prostor u kome se održavaju izložbe slika i fotografija, kao i inspirativni kulturni događaji. Godišnje je poseti oko 220 000, što je čini jednim od najposećenijih izložbenih prostora u Holandiji. Važna je i njena nacionalna uloga, pošto se ovde održavaju kraljevske ceremonije (krunisanja, venčanja i dr.) i sama pozicija na centralnom gradskom trgu Dam, naspram Kraljevske palate.
Crkva je sagrađena u srednjem veku, 1409. godine. Od tada je pozornica lokalne i nacionalne istorije, gde glavne uloge igraju kraljevi i kraljice, pisci, slobodoumni Amsterdamci i poznate ličnosti koje su u njoj sahranjene. Riznica je srednjovekovnih tajni, kraljevskih tradicija, katoličanstva i na kraju protestantizma.
Ime Nova crkva za građevinu iz 15. veka može zvučati čudno, ali je ona nova u odnosu na Staru crkvu iz 13. veka koja se danas nalazi u Četvrti crvenih fenjera. Kako je grad rapidno rastao, Stara crkva nije bila dovoljne veličine da primi sve vernike, tako da su sagradili Novu crkvu, s druge strane Amstela. O istorijskoj važnosti ove crkve i drugim detaljima povodom nje, pišem vam nekom drugom prilikom.
Iskoristite priliku i posetite ovu izložbu do kraja novembra ove godine. Muzeji i izložbeni prostori su i dalje otvoreni i dostupni, tako da je to jedna od ideja kako provesti kišni dan u Amsterdamu, u doba korone.