Najveća bašta Evrope, holandski Keukenhof, nije se otvorila 20. marta 2021, kako je ranije bilo najavljeno. Uprkos sprovedenim merama za suzbijanje pandemije virusa Covid-19, Keukenhof ostaje zatvoren.
Keukenhof je međunarodna izložba holandskog cvećarskog sektora koja je kreirana zajedno sa stotinama cvećarskih kompanija. Jedan je od zaštitnih znakova Holandije i godišnje ga poseti više od milion ljudi. Izložbe se organizuju u saradnji sa mnogobrojnim partnerima. Blisko sarađuju i sa međunarodnim turističkim organizacijama.
Činjenica da se Keukenhof ne može otvoriti veliko je razočarenje, koje nosi i značajne finansijske posledice za sve. Nezadovoljstvo zaposlenih i partnera koji su godinu dana radili na pripremama, ogromno je. Održano je mnogo konsultacija sa vlastima, pošto su bili uvereni da se park može otvoriti i biti siguran i bezbedan za posetioce.
Ove godine Keukenhof je trebalo da se otvori samo kao park u kome ljudi mogu da šetaju i uživaju u lalama i drugom cveću na otvorenom. Sve zgrade bi ostale zatvorene, primao bi se samo ograničen broj posetilaca, karte bi se naručivale unapred putem interneta i to samo za određene vremenske intervale. Čak su ugrađeni i mehanički ograde koji se okreću, kako bi posetioci mogli da uđu u park bez fizičkog kontakta sa drugima. I sve uzalud.
Keukenhof je spreman na sve okolnosti, jer zavisi od uslova u prirodi i međunarodnog tržišta. Sada ubrzano deluju i prilagođavaju se i ovoj novonastaloj situaciji. Keukenhofov dugoročni opstanak, srećom nije ugrožen.
Prošle godine vlasti su zatvorile i prilaze parku i čuvenim poljima lala u Liseu, da bi odvratili posetioce od okupljanja. Naime, ova polja su svetski poznata i godinama su ih posećivali milioni turista kako bi osetili miris Holandije i napravili uspomene za ceo život. Za sada se ne zna hoće li i polja biti zatvorena i ove godine.
Keukenhof je i ove godine organizovao virtualnu turu pod sloganom “Pošto vi ne možete doći u Keukenhof, Keukenhof će doći vama.” za sve zainteresovane, ne bi li bar ovako približio svoje bašte potencijalnim posetiocima.
Najlepši prolećni park na svetu otvara se na samo 8 nedelja svake godine. Svake nedelje, bašte izgledaju drugačije i Keukenhof to želi pokazati ljubiteljima cveća iz celog sveta. Možete pogledati video snimke koje će postavljati dva puta nedeljno na svom youtube kanalu i društvenim mrežama.
Naša poseta Keukenhofu
Početak proleća i ova tužna vest sjajan su povod da se podsetimo naše posete parku 2019. godine.
Keukenhof se nalazi na udaljenosti od 26 km od Amsterdama. Mi smo se odlučili na odlazak gradskim prevozom. Postoji direktna autobuska linija. Možete birati između autobuske i kombinovane karte u koju je uračunat i prevoz i ulaznica u park. Do parka se može stići i automobilom, obezbeđen je parking. Takođe i biciklom. Bicikli se mogu iznajmiti i u parku, kako standardni, tako i električni.
Ulaznica za odrasle iznosi 18.5 evra. Za decu do 4 godine, ulaz je besplatan. A za mališane od 4 do 17 godina, cena je 9 evra.
Prevozom se stiže za oko 45 minuta. Prvi utisak koji doživite jeste neverovatan miris. Ta silina, svežina i raznovrsnost mirisa su neopisivi. Sledeći utisak je da smo bili jedni od najmlađih posetilaca. Osim turista iz celog sveta, park je omiljena destinacija holandskih, nemačkih i penzionera iz Beneluksa.
Istorijat Keukenhofa
Istorija Keukenhofa datira još iz 15. veka. Grofica Jacoba van Beieren sakupljala je voće i povrće iz Keukenduin-a (“kuhinjskih dina”) za kuhinju zamka Teilingen. Nakon što je grofica umrla, ova imanja su postala vlasništvo imućnih trgovačkih porodica. 1641. godine Adriaan Maartenzoon Block sagradio je kuću u Keukenduinu. Tokom 19. veka, baronica Van Pallandt dodala je šest kula na svoju kuću pretvarajući svoj veličanstveni dom u zamak poznat kao Kasteel Keukenhof.
Pejzažni arhitekti Jan David Zocher i njegov sin Louis Paul Zocher, koji je takođe dizajnirao amsterdamski Vondelpark, redizajnirali su vrtove dvorca 1857. Taj park, u engleskom pejzažnom stilu, i dalje čini osnovu Keukenhofa.
Godine 1949. grupa od 20 vodećih proizvođača i izvoznika lukovica cveća osmislila je plan da koristi imanje za izlaganje prolećnih lukovica, što je rezultiralo rođenjem Keukenhofa kao prolećnog parka. Park je otvorio vrata za javnost 1950. godine i postigao je trenutni uspeh, samo u prvoj godini posetilo ga je 236.000 posetilaca.
Misija Keukenhofa
Keukenhof je međunarodna i nezavisna izložba holandskog cvećarskog sektora, sa posebnim akcentom na lukovice cveća. Tokom osam nedelja Keukenhof pokazuje šta holandski cvećarski sektor nudi. Fokus parka je na 7 miliona lukovica koje cvetaju u proleće, što omogućava kompanijama koje učestvuju da pokažu svoj živi katalog. Svake godine učestvuje 100 kompanija. Pejzažni arhitekti osmišljavaju unikatne, inspirativne izložbe, specijalnog dizajna, vodeći računa o bojama, oblicima, visini i terminima cvetanja. 500 uzgajivača cveća predstavljaju ogromnu raznolikost rezanog i sobnog cveća na preko 20 izložbi cveća. Uzgajivači dostavljaju lukovice u jesen.
Keukenhofovih 40 baštovana započinje sadnju sredinom septembra. Sve lukovice su posađene ručno i to tokom tri meseca. Lukovice se sade u jesen jer im treba zimska hladnoća da bi se razvile. Sve lukovice se ponovo beru nakon što je sezona završena. Samo da bi ciklus ponovo počeo na jesen.
Svake godine se kreiraju novi dizajnerski paterni. Ovo se radi da bi park ostao zdrav. Godišnje rotacije useva koriste tlu. Kombinuju se razne sorte i lukovice se sade u slojevima da ostvari punih osam nedelja cvetanja. Na primer, svake sezone možete se diviti trima različitim bojama na istom mestu. Ova vrsta sadnje poznata je i kao sadnja lazanje.
O bašti Keukenhof
Keukenhof vam omogućava da uživate u milionima cvetova lala i drugog raznovrsnog cveća.
Park se prostire na 32 hektara i ima 15 km pešačkih staza koje vas vode do divnih vodenih objekata, fontana i skulptura. Svetski poznate lale, nalaze se u središtu svega. Izloženo je preko 800 vrsti, u svim bojama i oblicima.
Pored vrtova lala, Keukenhof ima i japanski vrt, engleski pejzažni vrt, prolećnu livadu, prirodni vrt, istorijski vrt, vrtni lavirint i sedam vrtova inspiracije koji se svake godine menjaju.
Iako poznat po lalama, Keukenhof je dom najveće svetske izložbe ljiljana tokom poslednjih deset dana sezone.
Keukenhof nije samo pozornica za sedam miliona prolećnog cveća, već takođe pruža veličanstveni dom skulpturama i drugim umetničkim delima. Oni parku daju drugu dimenziju. Keukenhof sarađuje sa muzejom Kroller-Muller i 25 svetskih umetnika. Cvetani park i umetnost čine iznenađujuće dobru kombinaciju. “Beli konj” je kultno umetničko delo u Keukenhofu.
Keukenhof se nalazi u srcu živopisnog Bollenstreka. I iz njega se pruža pogled na živopisna polja lala, narcisa i zumbula dokle god seže pogled.
Idealan jednodnevni izlet
Izlet do Keukenhofa je odličan izbor da provedete dan na otvorenom, kako za mlade tako i za stare. Za najmlađe postoji igralište Nijnjte-Miffi, gde mogu da prelaze vodu pomoću stepenica ili da učestvuju u zabavnom lovu na blago. Tu je i farmica za maženje i hranjenje životinja (koze, prasići, zečevi i paunovi), lavirint i još mnogo toga.
Možete se odluičti da park i polja lala istražite i krstarenjem. Vožnja traje oko 45 minuta. Brodić polazi s obale pored vetrenjače. Ulaznice je potrebno unapred rezervisati preko interneta.
Zanimljivo je park istražiti i na dva točka. Možete birati između različitih biciklističkih ruta dužina od 5 do 35 km.
U parku postoji mnoštvo restorana, štandova sa hranom i pićem, kao i prodajnih mesta za semenje cveća, sadnice, rezano cveće i slične suvenire. Dostavljaju robu širom sveta.
Istorijat lala
Ceo svet Holandiju zna po njenim lalama. Priča o ovom cvetu je impresivna. Poreklom sa planinskih lanaca između Turske i Kine, lale su postale veoma voljeno cveće u turskoj kulturi. Tulipan je dobio ime po persijskoj reči dublend ili turskoj tulipant, što znači “omot na glavi”, “turban” zbog karakterističnog oblika cveta koji podseća na ovaj odevni predmet. Mnogo kasnije, ispostavilo se da je cvet dobio ime po tome što su ga u vreme Sulejmana Veličanstvenog nosili kao ukras na turbanu, kao simbol blagostanja. I srpska varijnta imena ovog cveta lala, takođe je turcizam.
O pravom poreklu baštenskih lala nemamo pouzdanih podataka. Prema nekim izvorima, lale su u Aziji bile poznate još pre 1000 godina. Da bi u Holandiju stigle tek nakon 600 godina.
Prve lale u Evropi zapravo su se pojavile u Antverpenu i Mehelenu oko 1560. godine. A Carolus Clusius donosi prve lukovice lala u Lajden 1593. godine, gde je radio kao profesor na univerzitetu.
Lale su bile veoma popularne u Holandiji tokom 17. veka, gde su najtraženije bile “plamene” sorte. U to vreme ljudi nisu bili svesni da je biljni virus izazvao ovaj plamen-posebnu šaru na cvetu. To je otkriveno tek 1931. Danas je usavršen uzgoj specijalnih raznobojnih lala koje tako izgledaju.
Trgovina lalama postala je ogroman biznis i izmicala je kontroli.
Spekulacije koje je ovo izazvalo postale su poznate kao Tulip Mania. Cena lala dostiže vrhunac u Holandiji između 1634. i 1637. godine, kada je jedna lukovica hibridne lale mogla da se proda i za više od hiljadu guldena, iznos za koji je mogla da se kupi kuća na kanalu u Amsterdamu! Videvši koliko su plemićke porodice spremne da plate dekoracije svojih vrtova i rezidencija, baštovani su iskoristili trenutak i preko noći postali bogataši.
Lale su prodavane dok su još bile u fazi rasta, a takva trgovina cvećem koje je tek trebalo da procveta, nazvana je trgovina “vetrom”. Pripadnici srednjeg sloja počeli su da prodaju svoje kuće, radionice i stoku, kako bi se uključili u ovaj unosni trgovački posao. Vlada nije činila ništa da zaustavi ovu pomamu, jer je tržište funkcionisalo po principu ponude i potražnje.
Ubrzo redak cvet ne ostaje više tako redak i od simbola prestiža i bogatstva, postaje svima dostupan. Cena se smanjuje i mnogi trgovci doživljavaju bankrot. Vlada je morala da reaguje i propiše regulative povodom uzgoja i prodaje.
Lale cvetaju u mnogo različitih boja zahvaljujući uzgoju. Javljaju se i u različitim oblicima. Keukenhof nam pokazuje široki izbor dvostrukih, jednostrukih ili nazubljenih latice lala.
Zanimljivost:
Holandske lale su na poseban način povezane s Kanadom. 1943. godine princeza Margrit rođena je u gradskoj bolnici u Otavi, dok je holandska kraljevska porodica boravila u Kanadi, kako bi se zaštitila od rata. Porodilište je proglašeno međunarodnom teritorijom, tako da je od majke, princeze Julijane, nasledila holandsko državljanstvo.
I sada svake godine kraljevska porodica šalje 10.000 lukovica u Otavu na festival lala. Tri ploče (na engleskom, holandskom i francuskom) na kanadskom grbu krase paviljon Juliana u Keukenhofu.
15 interesantnih činjenica o Keukenhofu
- Vetrenjača iz Groningena datira iz 1892. godine i darovana je Keukenhofu 1957. godine, kada je i obnovljena. U pravo doba godine s nje se pruža sjajan pogled na polja lala. Čemu smo i mi svedočili.
- Plave reke Keukenhofa dugačke su 60 metara i sastoje se od 55.000 lukovica zumbulovog cveta koji podseća na grozdove.
- Romantični most u baštenskom stilu engleskog pejzaža izgrađen je 2019. godine i odgovara stilu parka. Zamenio je stariji, uži most. Prirodna bašta kombinuje grmlje i višegodišnje biljke sa usevima lukovica. Ovo područje parka je prava oaza mira.
- Gotovo 50 miliona ljudi posetilo je Keukenhof od kada je prvi put otvoren.
- Keukenhof je 2019. godine imao 1,5 miliona posetilaca. I mi smo bili jedni od njih. 80% posetilaca dolazi iz više od 100 stranih zemalja. Najviše iz Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Velike Britanije i Kine.
- Keukenhof ima 15 km pešačkih staza.
- Godišnje se zasadi oko 7 miliona cvetnih lukovica koje predstavljaju preko 1.600 različitih sorti cveća.
- Baštovani iskopavaju ove lukovice na kraju svake sezone i uništavaju ih (po naređenju uzgajivača). Većina se koristi kao hrana za goveda.
- Svake godine se poseje oko 7000 kg semena trave. U pitanju je jarko zelena trava, koja je posebna brzo rastuća sorta, pogodna za opstanak pod senovitim drvećem.
- Oko parka je posađeno 2.500 stabala koja predstavljaju 87 vrsta drveća.
- Uzgajajući 4,2 miliona lukovica godišnje, Holandija je najveći svetski proizvođač lukovica lala. Polovina se izvozi.
- Postoji gotovo 2000 sorti koje se komercijalno prodaju i svake godine se doda oko 100 novih sorti.
- Autentične lale iz 16. i 17. veka cvetaju u istorijskim vrtovima. Ove izuzetne vrste otkrivaju nam 400 godina uzgajanja i selekcije lala i dugo putovanje ovog cveta pre dolaska u Holandiju.
- Kao uspomena na doba tulipmanije ostao je roman Aleksandra Dime “Crna lala”, čiji zaplet počinje kada grad Harlem raspisuje basnoslovnu nagradu za onoga ko prvi stvori crnu lalu.
- Ove, 2021. aktuelno je 72. izdanje Keukenhofa, s temom “Svet boja”.
