Nedavno smo porodično posetili ovu monumentalnu građevinu. Iako dominira glavnim amsterdamskim trgom Dam i jedan je od simbola grada, nikako nismo uspevali da je posetimo ranije, pošto je kraljevska porodica i danas koristi kao prostor za prijeme važnih gostiju, te se raspored dana kada je otvorena za javnost, menja svakog meseca, pa je malo komplikovano uvrstiti je u svoj raspored i planirati posetu.
Kraljevska palata u Amsterdamu na holandskom je poznata kao Koninklijk Paleis van Amsterdam ili Paleis op de Dam.
Nas je fascinirala i oduševila, pa bih sa vama podelila naše utiske. Predstaviću je kroz 10 interesantnih činjenica koje sigurno niste znali o njoj:
1. Kraljevska palata u Amsterdamu najveća je i najprestižnija građevina holandskog Zlatnog doba.
Prvenstveno je izgrađena kao gradska većnica. Svečano ju je otvorio gradonačelinik Amsterdama Cornelis de Graeff, 29. jula 1655. godine. Arhitekta Jan van Campen je dizajnirao građevinu koja je oslikavala moć i bogatstvo Amsterdama 17. veka. Grada, koji je izrastao u jedan od najvažnijih u celoj Evropi. Prekomorska trgovina je učinila Amsterdam neverovatno bogatim i za 50 godina, broj stanovnika je porastao čak 5 puta!
Nova gradska većnica bila je potrebna kao simbol i fizičko otelotvorenje nove moći metropole.
2. Kraljevska palata u Amsterdamu bila je poznata kao Osmo svetsko čudo!
Cela dva veka, Gradska većnica u Amsterdamu bila je najveća sekularna zgrada u Evropi. Fasada je široka 79 metara i visoka 55 metara. Ogromna količina peščara i mermera doneta je iz inostranstva da bi se izgradila fasada i enterijer građevine. Zbog svoje monumentalnosti i arhitektonskih izazova, još tokom izgradnje je prozvana Osmo svetsko čudo.
3. Kraljevska palata u Amsterdamu stoji na čak 13,659 drvenih stubova!
Drveni stubovi su napravljeni od posebne vrste norveške smreke. Dopremani su u Amsterdam i stavljani u močvarno, meko i vlažno tlo kako bi nosili težinu građevine.
Izgradnja je koštala 8 i po miliona holandskih guldena.
4. Napoleonov brat menja namenu Gradske većnice i pretvara je u kraljevsku palatu.
1808. godine kralj Luis Bonaparta, Napoleonov rođeni brat, postaje kralj Holandije i pretvara zgradu u kraljevsku palatu. Njegovi tragovi su vidljivi i danas, prvenstveno kroz njegov veličanstveni kraljevski nameštaj. Stotine stolica, stolova, kreveta i polica su donete iz Francuske, a danas restaurirane. Jedna su od najlepših kolekcija na svetu i sada je u upotrebi tokom kraljevskih prijema.
5. U Kraljevskoj palati je krunisan prvi holandski zec!
Luis Bonaparta je sagradio maleni balkon koji gleda na trg Dam. Na njemu je krunisan 1808. godine. Hteo je svom narodu da se obrati na holandskom jeziku i kaže “Ja sam holandski kralj” (‘Koning van Olland’), međutim, napravio je lapsus i rekao: “Ja sam holandski zec!” (‘Iek ben Konijn van Olland’).
Iako je bio Francuz, Holanđani su ga voleli, jer je više brinuo o holandskim, nego francuskim interesima. Zato ga je Napoleon posle 2 godine smenio i aneksirao Holandiju.
Njegov uticaj je i dalje vidljiv u palati, a Holanđani će ga uvek pamtiti kao svog kralja-zeca!
6. Kraljevska palata u Amsterdamu postaje rezidencija holandske dinastije Oranje.
Kada je Napoleon pobeđen 1813. godine, Francuska se povlači sa holandske teritorije. Poslednji princ dinastije Oranje se vraća u zemlju. Frederik Willem van Oranje-Nassau, sin prestolonaslednika Viliama V, živeo je godinama u egzilu u Engleskoj. U Amsterdamu je proglašen suverenim princem palate, a nakon dve godine, krunisan je za kralja Nizozemskih zemalja u Briselu i postaje poznat kao kralj William I.
Amsterdamska gradska skupština nudi kralju Vilijamu da koristi bivšu Gradsku većnicu kao kraljevsku palatu, koja je ostala potpuno nameštena i sređena nakon odlaska kralja Luja Bonaparte. Kralj ju je koristio tokom državnih poseta. Jedan od najpoznatijih gostiju u to vreme, bio je ruski car Aleksandar I.
1934, grad Amsterdam prodaje Kraljevsku palatu državi Holandiji, koja je stavlja na raspolaganje vladaru zemlje.
Već više od 200 godina, zgrada je u vlasništvu holandske kraljevske porodice.
7. Najpoznatija statua koja se nalazi u Kraljevskoj palati u Amsterdamu je statua Atlasa.
Svi budući posetioci palate, budite obazrivi! Ako Atlas ispusti nebo, Amsterdam će u tom trenutku nestati. Generacije Amsterdamaca ovako su plašile svoju decu, kada nisu bila poslušna.
Moćnog titana Atlasa, bogovi su kaznili da zauvek nosi nebo na svojim ramenima. Nekada u Gradskoj većnici, danas u Kraljevskoj palati, ovaj prikaz Atlasa je veoma ilustrativan primer kako su Amsterdamci doživljavali sebe-u centru univerzuma.
Atlas je visok preko 6 metara i nalazi se u glavnom holu palate.
Druga verzija statue se nalazi na spoljnoj fasadi zgrade, na krovu sa zadnje strane. Napravljena je od bronze.
8. U Kaljevskoj palati u Amsterdamu nema Rembrandta.
Bilo bi za očekivati da je najveći holandski slikar zlatnog doba izložen u palati, međutim njega tu nema. Njegov uticaj se jedino oseća kroz dela njegova dva učenika koji se zovu Govert Flinck i Ferdinand Bol. Ona se nalaze u velikom, centralnom holu u srcu palate. Istaknuta zajedno sa mermernim skulpturama.
Interesantno je da je 6. jula 1652. amsterdamska stara Gradska većnica izgorela. Rembrandt je skicirao njene ostatke. A u to vreme je nova Gradska većnica već bila u izgradnji.
Rembrandtova sećanja na nju nisu pozitivna. Kada je bankrotirao, morao je da se javi u posebnu kancelariju za bankrote u ovoj zgradi. Ubrzo nakon toga je očekivao pozamašnu količnu novca za sliku u Gradskoj većnici, međutim dogovor nije ispoštovan i završio se neprijatnim sporom. Tako da Rembrandta ni danas nema u Kraljevskoj palati.
9. Danas se Kraljevska palata u Amsterdamu koristi za primanje važnih zvanica i za održavanje različitih ceremonija i dodela nagrada.
Palata je mesto u kome kralj i kraljica primaju veoma važne goste-druge kraljevske porodice i predsednike država. Osim svečenih prijema i obroka, predsednici i kraljevi, mogu prenoćiti u palati na autentičnom nameštaju Luja Bonaparte.
U palati se zaklinju novi gradonačelnici Amsterdama.
Posebna kraljevska nagrada za moderno slikarstvo svake godine se dodeljuje u ovom prostoru. Dobijaju je mladi talentovani slikari koji su aktivni u Holandiji kako bi se ohrabrio njihov umetnički razvoj.
Građevina ima centralnu ulogu pri kraljevskim ceremonijama: venčanjima, abdikacijama i krunisanjima.
10. Kraljevska palata u Amsterdamu je idealna za obilazak sa decom.
Ukoliko vaša deca govore holandski, u palati je dostupna sjajno vođena audio turistička tura, prilagođena najmlađima. Nažalost, za sada je dostupna samo na holandskom jeziku. Deca mogu da skeniraju sličice u svakoj prostoriji, poslušaju pričicu i onda odgovore na pitanja. Na ulazu dobijaju posebne nalepnice koje lepe na svoju medalju.
Na ovaj način veoma jednostavno i lako uče o istoriji, umetnosti, arhitekturi i mnogim drugim zanimljivim činjenicama.
Naša ćerka je bila potpuno oduševeljna. Ovo joj je bila prva vođena tura, koju je u potpunosti ispratila.
Dostupni su i audio vodiči za odrasle. Uključeni su u cenu ulaznice (10 evra za odrasle, besplatno za decu do 18 godina starosti). Takođe, za posetioce koji imaju muzejske karte (Museumkaart) ulaznica je besplatna.
Radno vreme je od 12-17 časova radnim danima i od 10-17 časova vikendom. Pre posete obavezno proverite kalendar rada na njihovom sajtu. Jer je Palata zatvorena kada kralj prima goste i tokom određenih ceremonija.
Na sajtu je dostupna i virtuelna tura obilaska palate, pa možete steći utisak kako sve to izgleda, i ukoliko niste u Holandiji.
Nama je bilo potrebno puna dva sata da je obiđemo uzduž i popreko i da odslušamo sve sa audio vodiča, kako verziju za decu, tako i za odrasle.
Topla preporuka za sve ljubitelje istorije i umetnosti, kao i muzeja generalno.
2 comments
Moram da priznam da ništa nisam znala o ovoj palati ali me je svakako zainteresovalo da je posetim 😍
Nisam ni ja znala dok se nismo ovde doselili 🙂
Drago mi je da sam prenela delić naših utisaka. Biće prilike da je obiđete, definitivno. A i da vi nama dajete preporuke za mesta za obilazak u Hagu 🙂 Jedva čekam.