Kako se situacija sa korona virusom sve više drži pod kontrolom i polako se vraćamo u “normalu”, tako su u Amsterdam stigle sjajne gostujuće umetničke izložbe. Izdvojila bih ove tri, koje zadovoljavaju visoke standarde amsterdamske publike. U pitanju su: izložba savremenog američkog autora Brusa Neumana, zatim izložba “Frida Kalo i Diego Rivera-ljubavna revolucija” i vizuelni spektakl “Kada je Vinsent sreo Rembrandta-neispričana priča”.
Krenimo od sadašnjosti i jedinog savremenog autora, ka hronološki starijim umetnicima.
Izložba retrospektiva Brusa Naumana u Stedelijk muzeju
U saradnji sa londonskim muzejem moderne umetnosti “Tate” amsterdamski muzej savremene umetnosti Stedelijk predstavlja najveći sveobuhvatni pregled američkog umetnika Brusa Neumana u Holandiji do sada. Ova retrospektiva obuhvata period duži od pedeset godina. I sastoji se od više od četrdeset radova, uključujući nekoliko velikih, video instalacija koje ispunjavaju čitave prostorije. Izbor uključuje radove koji su retko ili nikada prikazani, radove koji su pokrenuli njegov stvaralački fokus u novom pravcu i prostorne radove koji pozivaju gledaoca da podeli doživljaj.
“If you really want to do it, you do it. There are no excuses.”
BRUCE NEUMAN
Nauman je neprestano testirao i iznova otkrivao šta umetničko delo može biti. Njegova upotreba eklektičnog niza medija i neobuzdana želja za eksperimentisanjem čini ga ključnom figurom u današnjoj umetnosti. Nauman je važan izvor inspiracije i reper za mlađe generacije umetnika. Njegovo interesovanje za dvosmislenost i nijanse značenja odnosi se na svakodnevno ljudsko iskustvo, gde izvesnost nije uvek zagarantovana. Izložba odražava Naumanovu zaokupljenost temama kao što su telo, jezik, kontrola i umetnikov studio. Naumanov rad je uznemirujuć, prodoran, apsurdan i razigran, a često je i fizičko i mentalno iskustvo.
Od 1960. Brus Nauman (1941.) pomera i oblikuje granice umetnosti. Za Naumana sve počinje idejom koja se može predstaviti na mnogo načina – kao skulptura, tekst, zvuk, neonska svetlost ili snimljena radnja ili interakcija. Kasnih 1960, kada se neonska rasveta koristila isključivo za reklamne natpise, Nauman je prihvatio ovaj vizuelno privlačan, zanosni medij u svojoj umetnosti. Često se poigrava sa formalnom i psihološkom prirodom jezika, sa delima koja sadrže doskočice, anagrame ili palindrome, poput Eat / Death (1972).
Nauman takođe često koristi svoje telo, uzdižući uobičajene radnje do umetnosti, poput video instalacije “Pranje ruku abnormalno” (1996). Koja je danas aktuelnija nego ikada.
Vođen pitanjem šta znači biti umetnik, on u nekoliko video radova fizički istražuje granice svog studija, da bi zaključio da sve što radi u tom prostoru mora biti umetnost.
“[IF] I WAS AN ARTIST AND I WAS IN THE STUDIO, THEN WHATEVER I WAS DOING IN THE STUDIO MUST BE ART.”
BRUCE NEUMAN
Nauman se bavi univerzalnim temama u svom radu. To su život, smrt, seks, ljubav, nasilje, frustracije i bespomoćnost. Njegov komentar o ljudskom stanju nalazi se u samom srcu njegovog opusa i vodi do oprečnih slika i poruka. Na primer, monumentalno neonsko delo “Sto živi i umri” (1984.) sastoji se od ultrakratkih jednoslojnih omotača koji trepere i gase se, jedan po jedan, koji se mogu čitati kao neprestano promenljivi niz deklaracija o životu i smrti.
Smrt prožima i zlokobni “Vrtuljak” (1988), u kojem se čelični vrteška sa koje se trzaju sivi trupovi životinja trzavo okreće, vukući stvorenja po podu.
Šareno neonsko delo “Sedam figura” (1985), s druge strane, izgleda veselo, a ipak se figure koje izvode seksualne činove u beskrajnom ponavljanju kreću tako mehanički i monotono, lišene svake erotske napetosti, da je efekat i urnebesan i uznemirujući. Navodi na zapitanost o našim rutinama i tome da je sve podložno dosadi ukoliko se unedogled ponavlja.
Rad Brusa Naumana nas pomera – on se igra očekivanjima i percepcijama. Mnogi njegovi radovi pozivaju na interakciju. Posetioci mogu ući u lavirintski dvostruki čelični kavez (1974) i obavezni su da se nastave kretati kako bi uhvatili prolaznu sliku sebe u filmu “Going Around the Corner Piece with Live and Taped Monitors” (1970).
Pokret je takođe neophodan za čitanje teksta “Istinski umetnici pomažu svetu otkrivanjem mističnih istina” (1967). Postavlja se pitanje da li Nauman zapravo misli da se ova izjava shvati ozbiljno i da li se slažemo s tim?
Ponekad je Naumanovo delo takođe tragikomično i apsurdno, poput “Klovnove torture” (1987), jedne od njegovih najranijih i najpoznatijih video instalacija. Klovn izvodi niz radnji koje se ponavljaju u raznim situacijama koje se uvek završavaju neuspehom; delo postepeno pretvara humor u horor.
“Crni mermer pod žutim svetlom” (1981–1988) fizički je dezorijentisan i izaziva percepciju posetilaca. Da li su mermerni blokovi i pod u ovom prostoru ravni ili nisu?
Jedna od centralnih tema u Naumanovom opusu je ponavljanje, koje se u njegovom delu pojavljuje kao beskrajni pokreti, petlje i rotacija. Umetnik se takođe često vraća svojim ranijim delima u novim umetničkim delima.
I muzeji i privatni kolekcionari u Holandiji kupovali su dela Brusa Naumana još na početku njegove karijere. Kao mladi umetnik učestvovao je na revolucionarnoj grupnoj izložbi “Op losse schroeven” (1969.) u Stedelijku. Tom prilikom muzej je nabavio neonsko delo “Moje ime kao iako je napisano na površini Meseca”.
I kasnije Stedelijk nastavlja sa prikupljanjem njegovih dela; sredinom devedesetih, Rudi Fuš je u kolekciju dodao niz važnih komada, poput “Sedam figura”, “Postavljanje dobrog ugla” i “Nenormalno pranje ruku”.
Ukoliko želite da budete potpuno spremni za posetu izložbi Brusa Naumana možete početi sa petnaestominutnim uvodnim predavanjem, svake nedelje popodne u Stedelijku. Kod kuće možete pročitati esej kustosa Leontine Kulefej. Ako ste motivisani možete se pridružiti i radionici Stedelijk Ks Poetri Circle, inspirisanoj jezičkim aspektima Naumanovog rada.
Izložba se prikazuje do 24.10.2021. godine.
“Did you stop because it was good enough, or could have done more – but then maybe ruined it too? Sometimes you finish because you’ve gone too far.”
bruce neuman
Izložba Frida Kalo i Dijego Rivera-ljubavna revolucija” u muzeju savremene umetnosti Kobra
Muzej savremene umetnosti Kobra ove jeseni izlaže posebnu privatnu kolekciju vrhunske umetnosti iz Meksika, koja nikada ranije nije bila prikazana u Holandiji. Osim slika Fride Kalo (Meksiko, 1907-1954), izložen je i izbor crteža i fotografija. Izložba “Frida Kalo & Dijego Rivera: Ljubavna revolucija” nudi priliku da otkrijete svet svetski poznatih meksičkih modernista.
Zbirka meksičke umetnosti kolekcionara Žaka i Nataše Golman – kojom upravlja Vergel Foundation – prestižna je kolekcija koja je po prvi put izložena u Amstelvenu. Ova kolekcija, zajedno sa kolekcijom Dolores Olmedo, najvažnija je kolekcija dela renomirane umetnice Fride Kalo. Od 8. oktobra. 20121. godine zbirka Olmedo biće izložena u muzeju “Drents” u holandskom gradu Asenu pod nazivom “Viva la Frida!”
Kroz brojne teme, posetioci bivaju uronjeni u meksički ambijent kako bi bolje upoznali Fridu Kalo, Dijega Riveru i njihove savremenike. Jezgro izložbe čine 23 Fridina remek dela, uključujući neke od njenih najpoznatijih autoportreta. Tridesetak ključnih dela njenog supruga Diega Rivere i meksičkih savremenika poput Lole Alvarez Bravo, Marije Izkuierdo, Davida Alfara Sikueirosa i Rufina Tamaia ilustruju period umetničke genijalnosti u Meksiku. Ovi umetnici su bili uvereni u svoj revolucionarni uticaj na društvo. Istorijske fotografije pružaju uvid u važne meksičke kulturne ličnost
„Ovom izložbom muzej Kobra bavi se gorućim temama kao što su politički i društveni angažman, slobodno izražavanje, emancipacija i rod. Teme koje su u ovim burnim vremenima sve važnije u našem društvu. Nadamo se da ćemo nadahnuti javnost u našem muzeju fascinantnim radom Kalo i njenih savremenika.” Gost kustos Stefan van Raai
Golmanovi su sklopili bliska prijateljstva sa mnogim umetnicima uključenim u ovu izložbu, često kao pokrovitelji i promoteri njihovih karijera. Radovi koje su prikupili nude neuporedivu priliku da se otkrije haotičan i kreativni meksički umetnički svet prve polovine dvadesetog veka u svoj njegovoj složenosti. Moderna meksička umetnost imala je važan uticaj na modernu umetnost i njen uticaj se i danas može osetiti u celom svetu.
Frida Kahlo (Meksiko, 1907-1954) trenutno je najpoznatija umetnica na svetu. Bila je jedna od kćerki meksičke majke i nemačkog fotografa koji je emigrirao u Meksiko. Studirala je umetnost, ali je teško povređena u tramvajskoj nesreći 1925. godine kada je imala samo osamnaest godina. Do kraja života patila je od fizičkog oštećenja izazvanog ovom nesrećom.
Nazivaju je i kraljicom selfija dvadesetog veka, jer je najpoznatija po autoportretima. Kalo je bila radikalna, talentovana, invalidna, bi-kulturna i biseksualna žena čije nasleđe nastavlja da inspiriše mnoge širom sveta.
I paint self-portraits because I am so often alone, because I am the person I know best.
frida kahlo
Kao student, Frida Kalo se uključila u komunističku partiju i govorila je otvoreno protiv religije, fašizma i klasnog društva. Održavala je (vanbračne) odnose sa ženama i muškarcima u katoličkom Meksiku. Nije brinula o prevladavajućim idealima lepote i naglašavala je obrve i dlake nasvom licu.
“I don’t believe in a perfect world. But to create a better world, communist Theory is the only alternative. Diego and I are communists.”
frida kahlo
Njene šarene haljine inspirisane su tradicionalnim haljinama sa prevlake Tehuantepec u državi Oakaca, oblasti u kojoj žene kontrolišu ekonomske aktivnosti. Kalo je oslikala svoj duševni i fizički bol, ali i neprijatnosti koje doživljavaju samo žene, poput menstrualnih bolova, pobačaja, neplodnosti: teme o kojima se u javnosti nije govorilo početkom prošlog veka, a kamoli se neko usuđivao da ih slika.
Rad Fride Kalo dobio je priznanje koje zaslužuje tek nakon njene smrti, a njen status feminističke, slobodoumne ikone posvećene radničkoj klasi-posebno ženskim pravima-stigao je tek kasnije. Kalo je bila veoma samouverena i otvorena za svoj višestruki identitet u životu i umetnosti. Svojim životom i radom dobro se uklapa u savremeni feminizam u kome se posebna pažnja posvećuje intersekcionalnosti: gledištu koje zagovara emancipaciju u više oblasti nego samo rod.
Danas je jedna od najvećih feminističkih ikona i o njenom uticaju na umetnice i žene širom sveta bi se mogao napisati roman. Frida je inspiracija za mnogobrojne knjige, filmove i definitivno jedna od najvećih ikona pop kulture.
They thought I was a Surrealist, but I wasn’t. I never painted dreams. I painted my own reality.
frida kahlo
Frida Kalo se 1929. udala za jednog od najpoznatijih meksičkih slikara, muralistu Diega Riveru. Riverova impozantna ličnost, revolucionarna politika i inspirativni murali učinili su ga poznatim za života. I Kalo i Rivera su imali vanbračne veze. Odnos im je bio intenzivan i pored obostranog divljenja jednog prema drugom i njihovim umetničkim kvalitetima, delili su i mnoga interesovanja: komunizam, socijalističke ideale meksičke revolucije (1910-1917) i rađanje nacionalnog meksičkog identiteta sa strašću za meksičke kulture i istoriju pre španske kolonizacije ogromne zemlje 1521. Zajedno su formirali intrigantan umetnički par sa fascinantnim opusom, nastalim tokom revolucionarnog perioda u meksičkoj istoriji.
Na izložbi je dostupan i besplatni audio vodič uz doprinose različitih stvaralaca i mislilaca, uključujući modnu novinarku Ainouk Tan, književnicu Maartje Vortel i feministkinju Anju Meulenbelt. U muzejskoj prodavnici može se kupiti obnovljeno izdanje popularnog kataloga “Frida Kalo i Dijego Rivera: iz kolekcije Žaka i Nataše Golman”.
Muzej organizuje program u kojem mogu uživati i onlajn i uživo mladi i stari, i izvan Amstelvena. Osim vebinara o komercijalizaciji Fride Kalo, muzej će predstaviti (online) kustosku turneju, a možete se pridružiti 24 -časovnom Amstelvenu na završnom vikendu izložbe.
Izložba traje do 3.10.2021. Dobro je znati da muzej radi do 22 časa, tako da se moeže posetiti i u popodnevnim i večernjim časovima, što je atipično.
Feet, what do I need you for when I have wings to fly?
frida kalo
Vizuelni spektakl u Noorderkerk-u izložba“Kada je Vinsent sreo Rembrandta-neispričana priča”
Bez sumnje, Rembrandt i Van Gog su dva najpoznatija holandska umetnika svih vremena. Malo ljudi zna da je Rembrandtovo delo bilo veliki izvor inspiracije za Van Goga. Prilikom ove izložbe otkrili smo kako je Vinsent van Gog bio fasciniran Rembrandtom još u vreme dok je radio i živio u Amsterdamu.
“Rembrandt is so deeply mysterious that he says things for which there are no words in any language.”
Vincent van gogh
“Vinsent upoznaje Rembrandta” iskustvo fokusira se na slike Rembrandta i Van Goga. Slike su spektakularne. Posetioci mogu videti najvažnija dela slikara zahvaljujući projekciji od 360 stepeni na zidovima Severne crkve (Noorderkerk). Uz pomoć 38 projektora, gledalac ulazi u svet Visenta van Goga. Slike oživljavaju uz muziku i pokrete. 5D doživljaj za sve uzraste i za sva čula.
Cela crkva biva uronjena u suncokret ili rascvetalo grmlje. Sve se kreće, teče, kovitla i zviždi preko zidova i svodova. Oko gledaoca ne miruje ni trenuak tokom četrdeset minuta.
Inicijatori izložbe su Marsel Fos i Heni Jaspers. Jaspers jde izjavio: „Ako porodica ode u muzej na jedan dan, to možda neće biti prijatno iskustvo za sve. Gužva je. Ako želite da vidite određenu sliku, ispred nje je četrdeset drugih posetilaca. Mladi to više ne vole. Ovde zaista možete zakoračiti u slike, zaista to i doživite. “
Pripovedačev glas čita citate iz Van Gogovih pisama na engleskom jeziku. Lepo je čuti da je Van Gog voleo da sluša propovedi u Norderkerku u svoje amsterdamsko vreme i da ga je dotakla propoved o sejaču, tema koja se kasnije često ponavljala u njegovom delu.
*Sva Van Gogova pisma su dostupna na sajtu-Vincent van Gogh-The Letters. Ovo je projekat Van Gogovog muzeja. Pozivam vas da ih istražite, neverovatno blago koje se nalazi na jednom mestu.
Prateća muzika je prilično bombastična – klasična sa primesama tehna ili obrnuto – i komponovana je posebno za ovaj doživljaj.
Celokupno iskustvo svojom atmosferom neodoljivo podseća i na film “Loving Vincent”.
I feel that there is nothing more truly artistic than to love people.
vincent van gogh
Ovo jedinstveno iskustvo se može doživeti do 30. oktobra. 2021. Marcel Fos, dodaje: “Sve se uklanja nedeljom, jer tada crkva jednostavno funkcioniše kao crkva.”
Na izložbu smo išli porodično, bila je zanimljiva čak i sinu (8 meseci) zbog vizuelnih efekata i smenjivanja svetlosti i boja. Ćerka (6 godina) je bila potpuno oduševljena ovakvim načinom spoznavanja lika i dela njoj omiljenih slikara. Neprocenjivo je iskustvo čuti i doživeti da su oba slikara šetala, sada našim ulicama. Podsetiti se da je Rembrandt živeo u našoj staroj ulici, a da je atelje imao u našoj sadašjoj. Njegov i Van Gogov duh i dalje lutaju ovim gradom i prisutniji su nego ikada, samo je potrebno znati gde ih tražite.
