Home Put putujem Prvi susret sa Atlantskim okeanom-Fuerteventura, Kanarska ostrva

Prvi susret sa Atlantskim okeanom-Fuerteventura, Kanarska ostrva

by olivera

Ove godine nam je najviše nedostajalo pravo, toplo more i letnji odmor. Stoga, se putopisno vraćam sećanju na prošlogodišnju avanturu i jedno od najlepših letovanja ikada- Fuertaventuru, jedno od Kanarskih ostrva.

Kako i zašto smo se odlučili za ovu destinaciju? Iskreno rečeno, bila sam fascinirana turističkim letnjim ponudama iz Holandije. Otišla sam na sajt turističke agencije TUI, čije su reklame bukvalno iskakale iz frižidera od kako smo se doselili, poručujući nam “Discover your smile!” 

U pretragu sam ukucala period kada smo želeli da odemo na letovanje-jul mesec, da krećemo iz Amsterdama, broj putnika i maksimalnu sumu koju smo hteli da potrošimo na letovanje. Kada sam pritisla Enter, počele su da iskaču neverovatne destinacije i ponude.

Od standardnih, nama poznatih, Grčka, Italija, Španija, Turska i Hrvatska, počela su da se naziru neka ostrva i neke države za koje nikada u životu nisam čula. Pošto su Karibi i Indonezija otpali, jer su predaleko, a mi smo hteli da potrošimo maksimum 10 dana muževljevog odmora i 4 do 5 sati leta do destinacije, pažnju su mi privukli državica Cabo Verde (Zelenortska ostrva) (!) i Kanarska i Portugalska ostrva. 

Cene su bile pristojne, aranžmani uglavnom All Inclusive, a to je bilo nešto čemu smo se nadali, jer smo hteli da odemo na pravi pravcati odmor, koji bi podrazumevao možda svega dva, tri odlaska iz mesta gde je hotel, za promenu. 

Od Kanarskih ostrva do tada sam čula za Grand Kanariju i Tenerife, jer su drugarice išle na putovanja tamo, ali sam znala da su vulkanska i ne baš pristupačna deci sa svojim plažama. Ja sam preferirala neke peščane plaže i najopuštenije okruženje za sve nas. Čula sam i za Lanzerote iz istoimene Uelbekove knjige, ali me ni on nije nešto preterano kupio svojim prikazom.

Pogled na Kanarska ostrva

Tako je slovo palo na nešto, za šta sam tada prvi put u životu čula, na ostrvo Fuerteventura. Na prvi pogled me je kupio jedan porodični kompleks hotela koji se nalazio na samom rubu nacionalnog parka sa najlepšim peščanim dinama koja sam ikada videla. Kada smo pogledali snimke i fotografije, oduševljeno smo krenuli da rezervišemo datum polaska. Kada smo popunili rezervaciju, potpuno online, dobili smo neki nenadani popust. Zato smo odlučili da se častimo i sebi priuštimo sobu s pogledom na more, koja se doplaćivala taman toliko koliko je trebalo da uštedimo. I to je bila najbolja putnička odluka u našim dosadašnjim istorijama rezervacija smeštaja.

No, pre nego što vam pokažem ovaj hotel koji je bio naš dom nedelju dana, izdvojila bih neke zanimljivosti o ostrvu, jer, kako sam već pomenula, povodom njega sam bila potpuna tabula rasa, a verujem i većina vas koji niste imali priliku da ga posetite ili da čujete iskustvo nekog od svojih poznanika koji su tamo putovali. A priča je preinteresantna.

Geografski položaj

Fuerteventura je jedno od Kanarskih ostrva, koje se nalazi u Atlantskom okeanu i deo je regiona Severne Afrike, iako je politički deo Španije. Ovo ostrvo je drugo po veličini od Kanara, posle Tenerifa. Na ostrvu živi oko 100 000 stanovnika. UNESCO ga je proglasio rezervatom biosfere u maju 2009 godine. Glavni grad ostrva je Puerto de Rosario.

Ime ostrva se sastoji od dve reči španskog jezika “jaka” (fuerte) i “sreća” (ventura). Tradicionalno, ime je povezivano sa snažnim vetrom koji duva oko ostrva i pravi velike probleme mornarima. Ali se istovremeno ime može povezati sa izobiljem, srećom i sudbinom. 

Vetar u kosi nama nije stvaro prevelike probleme, rekla bih da je za nas bio velika sreća

Ostrvo se nalazi na oko 100 kilometara udaljenosti od zapadne afričke obale. Dugačko je 100 kilometara i široko 31.

Činjenica da je deo teritorije Šengena, čini ga jednom od meta destinacija za nelegalne migrante. Nažalost, veliki broj ljudi ne uspe da pređe okean i dospe do ostrva.

Ostrvo večnog proleća

Ostrvo je savršena destinacija za ljubitelje sunca, plaža i entuzijasta koji se bave vodenim sportovima. Prostire se na geografskoj širini kao Florida i Meksiko, te temperature vazduha variraju između minimalnih 18 °C i maksimalnih 32 °C tokom čitave godine. More reguliše visoku tempreraturu vazduha, skrećući vreli saharski vetar od ostrva.  

Najfiniji pesak

Najfiniji sitni beli pesak nije naneo vetar iz Sahare, što je bila naša prva pomisao. Na dodir je potpuno identičan saharskom pesku, koji smo osetili u pustinji Tunisa, a ovaj je nastao od mrtvih koralnih grebena i klimatskih promena!

Istorijat

Čovek bi pomislio da jedno ovakvo ostrvo u Atlantiku nema bogatu istoriju. Jer je maleno i ko bi se realno mučio da ide i da ga osvaja, međutim…

Nekolicina španskih i portugalskih ekspedicija dospele su do ostrva oko 1400. godine, njih su sledili Mavari i evropski trgovci robovima. Na kraju iberijskih osvajanja, ostrvo je podeljeno na dva kraljevsta Gaučosa. 

Osvajanje ostrva počelo je početkom 15. veka od francuskih Krstaša, da bi 1424. papa Martin V, na ostrvu osnovao Biskupiju Fuertaventure. Narednih godina, ostrvo su neizmenično osvajali Francuzi, Englezi i Španci. U 16. veku, ostrvo su osvojili i Berberi.

No, to nije bilo sve!

Godinama su ih redovno napadali gusarski brodovi, koji su pustošili naselja i odnosili sve što su stigli.

Kanarska ostrva su bila samostalna dvadesetak godina, početkom 20. veka, da bi 1927. godine Fuerteventura i Lanzarote postali deo provincije Gran Kanarija. 

Pejzaži kao sa druge planete

Nikada ranije nisam pomislila da sam na potpuno drugoj planeti, kada je u pitanju pejzaž i geografski izgled nekog predela, nego na Fuertaventuri. Ne mogu opisati zašto, jednostavno spoj kamena i planina od posebnih, prastarih stena, koje izrastaju iz peščanih dina. Neko najčudnije rastinje koje se jedva drži na golom kamenu. Ali potpuno drugačije od npr. Santorinija, koji je takođe postankom vulkansko ostrvo. 

Možda je to zato što je Fuerteventura najstarije ostrvo od Kanara. Nastalo još pre 20 miliona godina (vrti mi se u glavi od ove brojke) kao rezultat vulkanske erupcije iz Kanarskog vulkana. Većina ostrva je nastala pre oko 5 miliona godina (i dalje nezamislivo velika brojka) i od tada se vekovima smanjivalo pod silom vetra i padavina, formirajući svoj današnji oblik. 

Turizam

Od 1940. godine, ostrvo dobija prvi aerodrom, a masovni turizam stiže sredinom ‘60. godina. Tada se gradi novi, veći aerodrom i prvi hoteli.  

Turisti i doseljenici su većinom Evropljani.

Letnji i zimski vetrovi, koji duvaju sa Atlantika tokom cele godine, čine ostrvo rajem za surfere i jedriličare. Mornari, ronioci i ribari svetskog kalibra, kao sireninom pesmom, privučeni su vodama Atlantika, gde se lako mogu videti kitovi, delfini i kornjače. 

Zbog visokih, kamenih planina, Fuertaventura je atraktivna i planinarima i avanturistima istraživačima.

Naši utisci o ostrvu

“We are tied to the ocean. And when we go back to the sea, whether it is to sail or to watch – we are going back from whence we came.”

John F. Kennedy

Shvatili smo da se na Kanarska ostrva može ići tokom cele godine, da do njih vozi niskobudžetna holandska aviokompanija-Transavia i da let iz Amsterdama traje oko 4 sata. Što se sve savršeno uklapalo u jedan lagani porodični odmor.

Agencijom TUI smo od početka bili prezadovoljni. Iako, smo već godinama putnici koji najčešće prave sami sebe aranžmane i kombinacije za putovanja. Ovo je bila najbolja stvar posle toga. Sve je teklo lako i brzo. Rezervacija i plaćanje su bili gotovi preko interneta. Sve što nam je bilo potrebno poslato nam je u elektronskoj formi, da bismo o detaljima polaska bili obavešteni i dan pre puta, sms porukom.

Odmah smo instalirali TUI aplikaciju za telefon, koja nam je nudila pregršt korisnih informacija, predloga izleta, preporuka i slično. Jedan od njihovih agenata nas je čekao na aerodromu, a tokom celog letovanja je u hotelu bar jedan agent bio dostupan za pitanja i bukiranja izleta. Nije pravilo razliku iz koje države je agent, tako smo mi najzanimljivije preporuke dobili od agenta zaduženog za Engleze.

I samo prijavljivanje u hotel i sve administracije su bile svedene na minimum i tekle su kao po loju. Odmor je mogao da počne.

Pogled od milion dolara

Kada smo zakoračili u svoju sobu, bili smo potpuno oduševljeni. Gledala je na okean, plažu i nacionalni park sa peščanim dinama iz 1001 noći i najzanimljivijim rastinjem. Shvatiliu smo da je doplata za sobu s pogledom bila pun pogodak.

Pogotovo kada ste roditelji sa trogodišnjim detetom i sami ste na odmoru. To automatski znači da kada dete zaspe oko 8, sati, ako želite da budete zajedno, vaš partner i vi ste osuđeni na terasu ili drugu prostoriju u sobi. U našem slučaju to su bile koktel večeri na terasi, uz čitanje knjiga, razgovore i zvuk talasa…

Porodično uživanje za sva čula

Važno je istaći da smo mi hotel odabrali po kriterijumu komfora i ponude i ideje da retko izlazimo iz njega. To su uslovi koje smo po prvi put imali, pošto smo generalno uvek fokusirani na obilaske, istraživanja i aktivni odmor.

Ovoga puta smo bili željni odmora i izležavanja na plaži i bazenima danima. Zbog zamora od cele godine, priprema za školu našeg najmlađeg člana i moje zdravstvene situacije-koja je u tom trenutku bila zaista nikad gora za putovanje, išekivala sam obilnu menstruaciju posle vesti da sam imala biohemijsku trudnoću.

Hotel koji smo odabrali bio je Riu Oliva Beach Resort. Nalazi se na samoj ivici nacionalnog parka i oblasti peščanih plaža koje se prostiru na više od 4 kilometara-Grandes Playas.

Od najbližeg grada Koraleha (Corralejo), bili smo udaljeni oko 5 kilometara.  Bukvalno smo imali osećaj da se nalazimo usred nedođije! I to je bilo ono što nam je svima bilo potrebno.

Kao i svi slični hoteli, ovaj resort je imao nekoliko bazena za odrasle i decu, celodnevne animacije, dečja igrališta, sportske terene, pregršt restorana (sa različitim menijima i švedskim stolom)  i direktni izlaz na plažu sa suncobranima i ležaljkama. Sve što jednoj porodici treba.

Svakodnevno smo uživali i isprobavali sve što postoji u ponudi. Posebno smo se prepustili lokalnim specijalitetima od ribe i morskih plodova i koktelima od domaćeg alkohola.

Još jedan od mojih ličnih pozitivnih utisaka je bio, kako sam se lako prebacila na španski jezik. Kao svi, koji su detinjstvo provodili uz latinske sapunice, moj španski je bio na nekom finom nivou, pre nego što sam počela formalno da ga učim na fakultetu. Tamo sam došla do nekog početnog B1 nivoa, ali ga nisam koristila godinama. Neverovatno mi je bilo, kako sam ga lako razumela, pa čak bila i sama u stanju da se izrazim povodom narudžbina i svakodnevnih komunikacija sa osobljem hotela. Bila sam veoma ponosna na sebe i na to da mi poznavanje španskog jezika nije potpuno zarđalo posle više od 10 godina nekorišćenja.

Fuerteventura Zoo vrt-Oasis Wildlife

Jedini izlet kome nismo mogli odoleti, bio je odlazak u Zoo vrt, na drugom kraju ostrva. Minibus nas je odvezao direktno tamo, jednog jutra i proveli smo nezaboravni dan okruženi životinjama.

“Oasis Wildlife” osnovan je 1984. godine, sa razvojem turizma na ostrvu. O njemu španski pisac Miguel de Unamuno, tokom svog egzila ovde,  kaže: “This piece of Saharan Africa in the midst of the Atlantic”.

Iznenadila nas je veličina i raznovrsnost životinja i staništa. Zaista posetilac često ima osećaj da je i sam u divljini. Sam pejzaž vrta je bio kao pejzaž ostrva u malom. Uzbrdice, nizbrdice, delovi sa kaktusima, pa oaze sa palmama i kamene površine. Uzeli smo kolica koja vuku roditelji, ubacili u njih Sofi, kad bi se umorila i krenuli u istraživanje.

Najtoplije bih preporučila sve njihove experience programe. Mi smo otišli na doživljaje sa lemurima, zatim s fokama i sa gmizavcima. Nismo stigli da istražimo baš sve, jednostavno nije bilo dovoljno vremena, a i neki događaji su se preklapali.

Poseta lemurskom staništu je bila nešto posebno. U okviru iskustva, posetiocima je dozvoljeno da uđu u ogromno stanište lemura, da ih hrane i gledaju, sedeći, bez naglih pokreta i zabranjeno je maženje, što je nama posebno teško palo. Lemuri su se brzo oslobodili, peli su nam se na glavu, ramena, ruke i dodirivalii nas svojim kandžicama. Slatki, mekani, nežni, majmunčići sa Madagaskara, dozvolili su nam da budemo njihovi gosti. Peli su se po nama, grickali jelo, šetali se i ljuljali. Ponosno nam pokazivali svoje bebe. Saznali smo i neke ne baš tako lepe informacije.

Nažalost, oni su jedna od vrsta koja je pred izumiranjem. Životinje se suočavaju sa raznim pretnjama, prvenstveno uništavanjem njihovih tropskih staništa, usled ilegalne seče i rudarstva. Ljudi ih jedu, veruju da ako pojedu određeni deo njihovog tela postaju potentniji, uzimaju ih za kućne ljubimce… Situacija je ozbiljna i najnovija istraživanja bi trebalo da pomognu kako bi se utvrdilo šta može da se uradi da se lemuri sačuvaju. Upoznajte najmlađe sa najpoznatijim lemurom iz crtaća Kraljem Džulijanom iz Madagaskara.

Gledali smo i predstavu sa fokama i delfinima. U meni je probudila ambivalentna osećanja. Protivim se svakoj dresuri životinja, tako da mi je to bilo na granici moje tolerancije, međutim, životinje su istovremeno zaista delovale srećno i kao da su uspostavile poseban odnos poverenja i ljubavi prema momcima i devojkama koji su sa njima plivali i koji su ih hranili.

Našu ćerku su potpuno raspametili gmizavci. Demonstrator je donosio zmije, iguane, guštere i mini krokodila da ih vidimo iz njegove ruke, mogli smo da ih pomazimo i pipnemo i da čujemo zanimljivosti o njima. Na kraju prezentacije, ko je želeo da se fotografiše mogao je. I Sofija je htela, bila potpuno strpljiva dok je čekala svoj red i izrazila želju da se zajedno slikamo!!! Tako da sam morala da sakupim svu hrabrost i budem detetu primer neustrašive mame 🙂 I danas čuvamo ovu posebnu uspomenu.

Hranili smo žirafe, ovčice i pernate stanovnike jezera. Pored većine staništa, nalaze se džakčići sa hranom za tu određenu životinju.

Zoo vrt je jednostavno mesto koje morate posetiti ako ste na ostrvu sa decom, mada ne sumnjam da i bez dece može biti zanimljivo.

Grad Koraleho (Corralejo)

Naš drugi odlazak iz hotelskog kompleksa, bio je poslednjeg popodneva i večeri, kada smo hteli da prošetamo obližnjim gradom Koralehom. Do njega nas je odvezao veoma povoljni taksi. Interesantno je da je na ostrvu uobičajeno deliti taksi sa nekim, tako smo mi povezli i jednog od hotelskih animatora.

Gradić Koraleho jedan je od najvećih i najlepših na ostrvu, protežući se na krajnjem severu. Nasparam njega se nalazi ostrvce Lobos. Nekada je bilo maleno ribarsko mesto, a sada je porastao i razvio se u pravi grad. U njemu sem lokalaca Španaca, žive i ekspati iz Irske, Britanije, Nemačke, Finske. Svi oni kojima nedostaje sunce tokom godine u zermljama iz kojih dolaze. Imam sve razumevanje na svetu za penzionisane severnjake koji se povuku ovde. I u jednom od restorana smo upoznali konobara koji je iz Belgije, tako da ima i mladih ljudi koji dolaze da sezonski rade na ostrvu, s tim što ovde sezona traje cele godine.

U Koralehu nema peščanih plaža, već su to plaže od vulkanskog peska i vulkanskog crnog kamena, veoma slične većini plaža na Santoriniju. Sofija je bila oduševljena istraživanjem ovih kamenih bazenića. Malene uvalice su bile pune morske vode i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Od malih rakova, školjki, ribica, preko korala i morskih sasa. Naše uživanje na ovoj plaži je nazvala Pepina avantura (svi roditelji znaju epizodu Kameni bazenići, gde Pepa i Džordž sa bakom i dekom prasetom istražuju sličan prostor). Zabavno mi je bilo što nam je ovu plažicu preporučio britanski turistički agent, slučajnost, ne bih rekla?

Šetnja pored mora je bila predivna. Pogled koji oduzima dah i težak izbor između mnoštva piktoresknih lokalnih restorana. Na kraju smo se odlučili za jedan tipičan španski, sa živom muzikom i morskim specijalitetima. Savršen završetak naše kanarske pustolovine.

Atlantski okean

Moj najveći utisak je njegovo veličanstvo okean. Njegova nezamislivo plava i prozirna boja. Nešto najsličnije ovoj boji, što smo iskusili, bila je Azurna obala, tačnije Sredozemno more na plažama oko Nice. Međutim, ovaj miris, talasi i zvuk koji oni stvaraju, nešto je hipnotišuće. Ovo je bio naš prvi susret sa ovim okeanom i zaljubili smo se doživotno. Iskreno, što se mene tiče, putovanje bi bilo uspešno i da se nisam nijednom okupala, da sam samo imala privilegiju da sedim na plaži i posmatram ovu lepotu.

Vetar duva skoro svakodnevno i zato ima talasa, što može biti izazovno za neiskusne plivače. Mi smo plivali sve vreme, čak ni Sofiji nisu smetali talasi. Zbog toga svi hoteli imaju velike i prostrane bazene, tako da se gosti mogu svakodnevno kupati i plivati u njima.

“How inappropriate to call this planet Earth when it is clearly Ocean.”

Arthur C. Clarke
Svuda pođi-kući dođi

8 comments

Sladjana Cetin November 19, 2020 - 17:42

U januaru ove 2020 bila sam 10-tak dana na Fourtaventura ostrvu i prelepo provela duge zimske noci. Idelano za odmor tokom cele godine u svakom godisnjem dobu. Janur kada sam ja boravila je i jos najhladniji mesec u godini , ta hladnoca se meri da je preko dana 22 do 25 stepeni , nocu je malo hladnije oko 16 stepeni. Ukoliko bude bilo moguce sledece godine opet se vracam tamo

Reply
olivera November 19, 2020 - 18:00

Predivno da ste uživali i imali priliku za odmor i u ovoj specifičnoj godini. 🙂 Ostrvo je nestvarno i najbolje od svega je što je zaista ostrvo večnog proleća. Ima neke posebnosti u tome da si na moru u zimskim mesecima. I mi planiramo da se vratimo i da obiđemo i ostala Kanarska ostrva.

Reply
Ivana Karolic October 15, 2020 - 16:37

Nadam se da će sledeće godine ovo biti naša destinacija odmora ❤❤❤❤. Deca će se oduševiti ❤❤❤❤❤

Reply
olivera October 15, 2020 - 22:08

I ja se nadam ❤ Da će korona biti uveliko iza nas i da ćete moći da uživate u ovoj lepoti. Hvala ti na poverenju i tome što veruješ mojim preporukama.

Reply
hristina September 25, 2020 - 17:23

Ovo mi je predivno. Baš bi nam dobro došlo ovakvo putovanje. Super mi je što ima dosta sadržaja za decu.

Reply
olivera September 25, 2020 - 19:28

Hvala, drago mi je da ti se dopada i da sam uspela da dočaram deo utisaka. Bilo je zaista raznih stvari za najmlađe. I obilasci dina na električnim biciklima, jedrenja i gledanja morskih dubina i životinja kroz prozirni deo broda, plus svakodnevne animacije u hotelu. To ostavljamo za sledeći put. Zoo vrt da ne pominjem 🙂 Za njega treba odvojiti ceo dan. Pun pogodak za porodični odmor.

Reply
Ana September 25, 2020 - 12:10

Ovaj clanak me toliko nahranio. Dosao bas u pravi cas. Hvala ti na njemu. Suprug i ja smo isli na medeni mesec na Gran Canaria… slicno iskustvo… sto bi rekli OUT OF THIS WORLD 🙂

Reply
olivera September 25, 2020 - 12:17

Hvala na divnom komentaru. 🙂 Baš mi je drago da te je podsetio na prelepe uspomene. Verujem da je iskustvo Gran Kanarije bilo nešto posebno. Definitivno planiramo da se vratimo i obiđemo i ostala Kanarska ostrva.

Reply

Leave a Comment