Jedna od najtežih stvari pri preseljenju u Amsterdam, bila je opraštanje od mojih biljkica iz stana u Beogradu. Bile su to uglavnom sobne biljke, ali za svaku od njih me je vezivala neka posebna uspomena. Takav je bio bendžamin koji nam je poklonila kuma kada smo muž i ja krenuli da živimo zajedno, pa biljke koje smo Sofija i ja birale na Kalenić pijaci i s ljubavlju ih zalivale i negovale. Nažalost, bilo ih je nemoguće preseliti u Holandiju zbog zakonskih regulativa, te smo ih ostavili mojoj mami. Postoji sačuvan, za mene, veoma emotivni snimak, na kome se dvogodišnja Sofija pozdravlja sa svakom od njih, mazeći njihove listiće, ljubeći ih uz reči “Doviđenja, biKljice”.
Jedna od prvih stvari koje sam počela da kupujem i donosim u naš novi amsterdamski stan, bile su naravno, one, biljke. U svim oblicima, od predivnih buketa lala, poljskog cveća i ruža, do lukovica zumbula, narcisa i lala, pa saksija sa najrazličitijim sobnim biljem.
Holanđani su najveći izvoznici cveća za bukete na svetu!
Godišnje izvezu čak dve milijarde lala!
Ovde je bilo lakše nego ikada nabavljati najkvalitetnije semenje, sadnice i već odrasle biljke. Svaki buket, čak i onaj kupljen u supermarketu, uvek uz sebe donosi i kesicu ili dve sa preparatima za duže cvetanje i svežinu. Sadržaj kesice se pomeša sa vodom, da bi se za nedelju dana voda zamenila i stavila nova kesica. I buketi traju i više od 10 dana!
Cela nacija ima visoku svest o važnosti negovanja biljaka, bašte su im pune cveća i drveća, na svakoj, čak i najminimalnijoj terasi, postoje žardinjere i saksije sa cvećem, a ispred svake zgrade, pogotovo na kanalima, mogu se naći stabljike smokvi, maslina, oleandera, vinove loze i najraznovrsnijeg cveća. Mnogi delovi grada imaju i svoje bašte, u kojima komšiluk uzgaja voće i povrće, a deca uživaju u ovim aktivnostima od najranijeg uzrasta.
Blaga klima, obilne padavine i tradicija baštovanstva i ratarstva doprinosi ovakvom holandskom uspehu u uzgajanju biljaka.
Holanđani su drugi na svetu po izvozu poljoprivrednih proizvoda, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država! Državica površine malo veće od naše Vojvodine.
Moje prvo oduševljenje, bilo je kada smo u lokalnom lancu supermarketa (Albert Heijn) uz račun dobili kesice sa semenjem povrća i tablete zemlje, kao i biorazgradive malene saksijice!
U proleće smo uz račune dobili novi set semenki i album sa samolepljivim sliicama za najmlađe. Album je bio o biljkama i cveću koje privlači pčelice i medonosno je, a koje se može gajiti u celoj Holandiji. Uz samolepljive sličice, dobili smo i tetovaže bubica i leptirića. Koliko savršen način prenošenja znanja deci! Bio je veoma detaljan i edukativan. Ne treba da pominjem da smo celog leta svi bili istetovirani mušicama, vilinim konjicima, kotrljanima i kišnim glistama!
Tada smo prvi put krenuli da gajimo biljke iz semena. Posejali smo semenčice u male saksije u našem prozoru: rotkvice, šargarepe, krastavac, suncokret i čeri paradajz. Uz semenke smo dobili i detaljno uputstvo koliko često zalivati biljku, da li treba da stoji na direktnom suncu i za koliko nedelja možemo očekivati da nam iznikne stablo i sazri plod. Imali smo i ilustrativne sličice, tako da je i Sofija mogla da prati ceo proces.
I sve nam je uspelo! Svakodnevno zalivanje, praćenje napretka i na kraju cvetanje i plodovi, neizmerno su nas radovali. Nažalost, terasa u našem prvom stanu bila je taman tolicka da na nju knap stanu dve stolice, najmanji stočić i par saksija. Tako da se nismo razmahali sa ovom baštovanskom avanturom.
Tada sam po prvi put, na toj minijaturnoij terasici, počela da pravim i svoj, domaći kompost u varijanti uradi sam, skalameriji napravljenoj od plastične kofe, probušenog dna, poklopljene i sa poslužavnikom na koji se cedio višak tečnosti. U centru Amsterdama! I po prvi put se nisam osećala kao čudak, već sam se u potpunosti prepustila svom predivnom hobiju. Oduševljena što sam se doselila u društvo koja podržava, u svakom smislu, ovakve entuzijastične ekološke avanturice. Inače, razne prodavnice, veb šopovi (čak i oni opšti, nespecijalizovani), pa i Muzej mikroba (Micropia) u svom asortimanu imaju prenosive kompostere za stanove i kuće, kako bi čovek sam mogao da pravi svoj kompost!
U Amsterdamu sam po prvi put uspela da odgajim i avokado iz semena. U Srbiji sam pokušavala više puta, ali mi nije polazilo od ruke. Da li je problem bio sa semenom (nedovoljno zreo ili prezreo plod) ili su to bile neke posebne vrste, ne znam. Znam da su neki ljudi uspeli, ali ja sam uspela tek ovde, i to sa svakim semenom. Sada odgajam avokado i za prijatelje i poklanjam im male sadnice 🙂
Ali, zato, naš novi stan, u koji smo se uselili prošle zime ima dve terase! Manja je duplo veća od naše prethodne, a veća je u stvari krovna terasa površine 30 kvadratnih metara! Morali smo da sačekamo da prođe zima, a onda je s prolećem u martu došla i korona. Tako da smo ostajali kod kuće mnogo više i provodili svaki slobodan trenutak na našoj terasi.
Krenuli smo sa opremanjem, pošto je bila potpuno prazna. I tako smo započeli svoj projekat stvaranja urbane bašte. Za početak smo naručili baštenski nameštaj, a onda smo se bacili na istraživanje svega što postoji u ponudi za urbane bašte! Ponuda je toliko raznovrsna, za svačiji džep i ukus, da smo ostali zaprepašćeni. Stvari koje nismo mogli ni da sanjamo su se pojavljivale na stranicama online prodavnica. Najbolje od svega je što većina biljaka, zemlje i alata, može da se naruči danas za sutra, tako da nema nestrpljivog išćekivanja.
Koncept urbanih bašta, koji podrazumeva uzgoj biljaka po načelima organske poljoprivrede na mestima kao što su krovovi zgrada, terase stanova i neiskorišćene parcele u gradskim sredinama, ima višestruku korist. Naime, svi oni koji se odluče za ovaj vid baštovanstva imaju zdrave, hemijski netretirane plodove i ostvaruju kontakt sa prirodom, iako žive u gradskim blokovima. Osim toga, urbane bašte čine životni prostor lepšim mestom i doprinose smanjenju zagađenosti gradova.
Jedna od prvih stvari koju smo naručili, bila je drvena bašta, tj. okvir za nju. Prva koja nam je stigla i koju smo pomno birali, ispostavilo se da je za dvorišta, tj. nije imala dno, već samo drveni ram sa pregradama koji se spušta na zemlju. Nju smo ustupili drugarima koji imaju kuću s dvorištem, a mi smo naručili drugu, koja je na uzdignutim nožicama, kao jedan visoki sto sa 6 dubokih pregrada. Uz nju smo dobili i crne, platnene kese, u koje se stavlja zemlja, da ne bi bila spuštana direktno na drvene daske i kako koren ne bi izlazio iz zemlje.
Naručili smo i 100 litara zemlje, što se ispostavilo kao tačna mera za ovu bašticu. I mnooogo semenki. Odlučili smo se uglavnom za biljke koje brzo sazrevaju, da bi Sofija mogla da ih bere češće i uživa u njihovim plodovima. Semenke se mogu naručiti preko najrazličitijih sajtova, a mi smo skoro sve naručivali sa holandske verzije Amazona, sajta pod imenom Bol.
Ove godine, zbog korona virusa, većina supermarketa imala je sjajne akcijske cene semenki povrća, za kućne bašte. Kesice su stajale na kasi i koštale svega desetak centi.
Posejali smo: dve vrste rotkvice, šargarepu, crni luk, bosiljak, peršun, mirođiju… Za početak skromno 🙂 Terasa se nalazi na jugo-istočnoj strani, nema nadstrešnicu, tako da sunce direktno greje maltene ceo dan, i to holandski dugi dan koji u proleće i leto traje i do 16 sati. Kupili smo divne kofice za zalivanje, Sofiji jednu u obliku tukana u našem Zoo vrtu i male grabuljice i lopatice i bacili se na uzgoj.
Skoro svakodnevno smo zalivali našu bašticu, osim danima kada je padala kiša. Imali smo i prve štetočine. Bili su to golubovi koji su nam izgrickali lišće rotkvica, a zatim bi i plod prestao da raste i ostajao kržljav, bez listova. Dopadale su im se samo one.
Vrlo brzo smo se vratili u raspoloženje i brige naših predaka, koji su brinuli za svoje useve. I to je bilo toliko lepo. Osećali smo se povezano sa generacijama onih pre nas i današnjim zemljoradnicima. Naš mali uzorak bašte, bio je kao presađena esencija života naših šumadijskih i sela iz centralne Srbije i s Tare.
Zaklanjali smo biljke od prejakog vetra, zalivali ih i nadali se da nam grad nije upropastio plodove, jer nas je sve što može snašlo u našoj prvoj sezoni povrća. Pošto su rotkvice i šargarepice neverovatno brzo rasle i napredovale, uspeli smo da odgajimo 5 ciklusa od marta do septembra ove godine. Jele su se ozbiljne salete i grickale su se sveže grickalice umakane u humus i krem sir.
Sofija je u aprilu dobila specijalno pismo iz škole u kome je učiteljica i direktor sa žaljenjem obaveštavaju da ove godine neće biti u mogućnostui da seju zajedno školsku baštu, ali da zato šalju svakom učeniku kesicu punu semenki i raduju se fotografijama i snimcima baštica svakog od njih. Tako da smo dobili semenkice rukole i još nekih nedefinisanih zeleniša koji neverovatno brzo rastu, a koje preporučuju kao odlične dodatke sendvičima i salati uopšte. Te biljkice smo posejali u svaki raspoloživi sud koji smo imali i rasle su celog leta i bile sveže i ukusne.
Kako je korona počela u najgore vreme za holandsku poljoprivredu i cveće, u sam početak sezone cvetanja sredinom marta, tako su proizvođači počeli da se dovijaju na koje načine mogu da prodaju svoje sadnice i biljke, jer je izvoz bio zaustavljen.
Želeli smo da podržimo ove napore malih proizvođača, tako što smo naručili 2 paketa od po 3 cvetna drvceta iz jedne odgajivačnice cveća. Dva jasmina, gerber i još 3 interesantna drveta čiji cvetovi privlače pčele. Kako smo ih otpakovali iz kutija, na terasi se pojavilo bar 10 pčelica, što mi je bilo potpuno neverovatno. Cene su bile krajnje pristupačne i na taj način smo podržali proizvođače, spasli biljke i ulepšali svoju terasu. Divno je što su drvca višegodišnja i trajaće nam godinama. Biće definitivno nove uspomene na čuvenu 2020. “godinu korone”.
Zatim smo preko mreže linkedin videli reklamu jedne devojke čiji otac gaji sadnice jagoda i do sada ih je prodavao na veliko na aukcijama, da bi u potpunosti ostao bez izvora prihoda, a sa gomilom sadnica. Naručili smo dve ogromne saksije. I to je bila jedna od najboljih baštenskih odluka. Jagode su cvetale i rađale bukvalno celo leto, imalo ih je toliko da smo nekoliko puta nosili male pune kutijce i prijateljima! A sreća kada se ubere jagoda i onda bez pranja stavi direktno u usta bila je nešto neopisivo. Preslatke, krupne, crvene i sočne-radost upakovana u jedan plod.
Naručili smo i drvo masline, magnoliju i bananu. Međutim, banani se nešto nije dopalo na terasi, vetar joj je savio lišće i krenula je da propada, da bi smo je uneli u stan i uspeli da povratimo. Sada je velika i snažna i zauzima poprilično prostora u našem dnevnom boravku.
Od prošle godine sam imala lukovice lala, zumbula i narcisa, koje sam ove godine dopunila nekim novim sortama i koje su cvetale i mirisale celu sezonu.
Razmišljala sam da uzmemo i smokvu, ali smo ipak rešili da nešto ostavimo za sledeću godinu, a imamo i logistički problem, jer je izlaz iz naše spavaće sobe kojim se ulazi u prostoriju iz koje se izlazi na krovnu terasu određene veličine, i pribojavamo se da neke biljke ako se razmašu i porastu neće biti moguće iseliti iz stana kada budemo želeli da se preselimo. U najgorem slučaju, obradovaćemo sledeće stanare.
Naručivali smo i stotine lala u buketima, pakete iznenađenja sobnih biljaka koje su bile lošijeg kvaliteta i verovatno bi završile na otpadu, da ih mi nismo spasili i podržali još mnogo sličnih akcija. Srce su nam slamali snimci holandskih baštovana koji su bacali tone cveća… Nedostajala nam je poseta najvećoj evropskoj bašti-Keukenhofu i poljima lala. Ali o tome nekom drugom prilikom.
Nismo kupili ni portabl komposter, što mi je bila želja za ovu godinu, ali definitivno ga planiramo za sledeću sezonu, pošto nam je baštenski budžet bio poiprilično istrošen. Ali radost koje nam je bavljenje zemljom i biljkama donelo, zaista je neobjašnjiva i posebna. Miris sveže zemlje, njeno provlačenje između prstiju, pravljenje malih rupa u koje se polažu semenke i taj osećaj mira i spokoja dok gledamo kako nastaje život pred našim očima.
Iščekivanje plodova, plevljenje korova, zalivanje, i na kraju Sofija koja bere šargarepe, rotkvice i luk, da bismo imali svežu salatu uz ručak na terasi, stvari su koje su tako male, a istovremeno toliko ispunjavajuće. Da ne pominjem šta je sve neposredno i kroz igru naučila, a i mi sa njom. Sada zna gde je seme bilo kom voću i povrću i želi da uzgajamo sve!
Kada smo jeli papriku iz prodavnice, htela je da zasejemo i seme paprike direktno iz ploda, rekli smo joj da ne gaji prevelika očekivanja, jer je pitanje da li je seme opstalo zbog niskih temperatura u frižiderima, ali smo svakako zasejali nekoliko komada. I, čudo se dogodilo, 3 biljčice paprike su iznikle! Prilčino su male i sporo rastu, ali su izrasle.
Poslednja zanimljivost u vezi sa baštom je da smo u poslednjoj turi rotkvica, nekako sa semenkicama rotkvica posejali i paradajz! I on je rastao i razvijao se neverovatno. Ničim izazvani paradajz, nam je pokazao da sledeće godine bez problema možemo i njega uvrstiti u svoju bašticu. Što je najluđe, izgleda da će i sazreti, pošto je septembar za sada veoma sunčan i topao. Rodio je vrlo obilno. I ima već preko 20 plodova.
Pre par godina, gledala sam dokumentarac o urbanom baštovanstvu u Detroitu, posebno na krovovima napuštenih i propalih fabrika i potpuno se oduševila idejom i realizacijom. Nisam ni sanjala da ćemo i mi jednog dana imati svoju i to u samom centru Amsterdama. I da će nas toliko ispunjavati i biti naša zen baštica. Jedan mali projekat na koji smo sve troje veoma ponosni. Čak je i naš pas Lea uživala, ležeći u senci masline i grickajući svežu šargarepu.
Radujemo se i ne možemo dočekati sledeću sezonu i nove baštovanske avanture, i to sa još jednim malenim članom porodice. Do tada vam preporučujem neverovatno inspirativan dokumentarac “Najveća mala farma” (“The Biggest Little Farm”), film koji nas je sve troje ostavio bez daha, izazavši u nama sve moguće emocije i pokazujući da se snovi i ideali zaista ostvaruju. I da ništa nije nemoguće. Baštenski pozdrav za sve!
2 comments
Koliko ja volim sve tvoje tekstove ❤. Ti ih sa toliko ljubavi preneseš na nas, da ja koja nema kući nijedan cvet ( osim tvog avokada) poželim ovako nešto.
Draga Ivana,
Mnogo ti hvala na ovakvim komplimentima. Greješ mi srce ❤.
Ti si u Srbiji uspela da odgajiš avokado iz koštice, što meni nije nikada pošlo za rukom! Sigurna sam da u tebi čuči jedna skrivena baštovanka, koja će se tek razmahati u Holandiji 🙂