Tropen muzej, bivši kolonijalni muzej, sada etnografski, poznat i kao muzej svetske kulture, nalazi se u jednoj od najmonumentalnijih zgrada u Amsterdamu. Ima veoma veliku i bogatu stalnu postavku (o njoj nekom drugom prilikom), ali je podjednako poznat po svojim gostujućim izložbama i predstavljanju različitih država i njihovih kultura na veoma specifičan i detaljan način. Prošle godine smo se divili Japanu, njegovoj istoriji i kulturi i svemu što je ponudio svetu. Ove godine je aktuelna gostujuća izložba “Bali-iza scene!”
Stvaranje slike raja na zemlji
Poseban je i veoma komplikovan odnos između Holandije i Indonezije. Od 1619. godine, pa sve do 1949, Indonezija je bila holandska kolonija-Holandska Indija. Mnogo Indonežana živi u Holandiji i danas. Veliki je uticaj koje su ove dve države imale jedna na drugu.
U 19. veku, Balijem je vladalo nekoliko različitih kraljevskih dinastija. Tokom kolonijalne ere, Holanđani su nasilno ujedinili ova kraljevstva i stavili ih pod svoju upravu 1908. godine. Da bi zabašurili ovo krvavo osvajanje, namerno su stvorili sliku Balija kao idiličnog, umetničkog raja.
Umetnici i fotografi, ali i turističke reklame, predstavljale su Bali kao raj na zemlji, pokazujući mirne i ušuškane, piktoreskne scene iz sela i napredovanje i cvetanje lokalne kulture. Na ovu propagandu se kao na ključnu nadovezala turistička industrija početkom 20. veka.
“Raj se brzo popunjava”
nrc
“Bali-Behind the Scenes”
Bali većinu ljudi asocira na beskrajne peščane plaže, surfovanje i nepregledna polja pirinča. Ova izložba predstavlja onu drugu stranu, konstantni pritisak i promene sa kojima se bore ostrvljani i način na koji ih prihvataju i asimiluju u svoje živote.
Upoznaje nas sa različitostima ostrvljana od hindu sveštenika i njihovih tradicionalnih praksi do savremenih umetnika koji prave skulpture od plastike skrećući pažnju na ovaj globalni, ali i indonežanski problem.
Izložba nas poziva u istraživanje Balija, u uranjanje u rituale koje kao turista verovatno ne bismo otkrili, u uviđanje ostrvske kolonijalne prošlosti i njenih uticaja na sadašnjost.
Šarena, pomalo strašna (što bi rekla Sofija), ali neverovatno živopisna i informativna. Vuče nas da istražimo ovo ostrvo i sve što ono ima da ponudi, ali na malo osvešćeniji način.
“Bali-iza scene” je pre svega izložba sa misijom”
TelegraaF
Umetnost na Baliju
Izložba nam predstavlja različite primere umetnosti Balija, prikazane kroz radove različitih umetnika kroz godine. Jedan od tih umetnika je i I Wayan Aris, koji je godinama protestovao proitiv prodaje Balija. Posredstvom svoje slike, Bali, sold out! podržao je demostracije protiv prodaje dela ostrva oko oblasti Benoa. Ovaj projekat od milion dolara, koji doprinosi masovnom turizmu, u isto vreme remeti prirodnu sredinu.
Umetnik Made Bayak stvara umetnička dela od različitih plastičnih predmeta koje pronalazi na ostrvu. Dva njegova dela Sanghyang and the secret of Pertiwi dance i Protect our land, yard and culture se mogu ekskluzivno videti na ovoj izložbi.
Od lokalne pijace do turističke atrakcije
Postoje dve vrste pijaca na Baliju. Jedne prodaju sveže proizvode i stvari za pokućstvo, dok druge prodaju najrazličitiju opremu za svakodnevne ponude bogovima.
Lokalci posećuju pijace rano ujutru i noću. Turisti obično obilaze pijace kasnije, tokom prepodneva i u večernjim satima. Šetaju pijacama, fotografišu, znatiželjno ispituju tekstil, drvene figure, torbe i sve moguće suvenire koje će poneti kući kao uspomene sa puta.
Tokom izložbe, možete poslušati priče lokalaca koji rade na pijaci. Njihove dileme i probleme, zašto koriste plsatiku i kako najbolje sačiniti ponudu za svoje božanstvo.
Ponude bogovima i obredi
Lokalci, gotovo svakodnevno idu na pijace kako bi kupovali darove za bogove. Na taj način ih pokušavaju umilostiviti i izmoliti nešto od njih. Kao turista, možete videti ove ponude svuda, korpe za žrtvovanje na ulici, u restoranima, hotelima, prodavnica, čak i u automobilima.
Svakoga dana, oni prve, nove aranžmane od cveća, palminog lišća, hrane i mirišljavih štapića. I saobraćaj se nakratko zaustavlja, kako bi propustio ove ceremonije, na taj način omogućujući turistima da uživaju u ovim posebnim ritualima.
Ovaj deo izložbe me je neodoljivo podsetio na Indiju i Nepal i njihovo hinduističko nasleđe. Pošto do sada nismo posetili Indoneziju, komparacije sa ovim delom Azije su bile neminovne.
Često smo nailazili na male oltare bogovima, skrivene po ulicama, uvek prepune ponuda. Najživopisniji je bio, kada smo išli da posetimo jedan hinduistički manastir koji se nalazio u brdu, način na koji su transportovali kaveze i korpe sa kokoškama, jagnjićima, jarićima i sitnim životinjama do njega, konopcima i sl. Iza hrama su se videli tragovi krvi, tih žrtvovanih životinja, u čast bogova.
Žrtvovana životinja se posle pripremala, jela u čast bogova i delila saduima, prosjacima, invalidima i drugim svetim ljudima koji se uvek nalaze oko hramova. Ovaj drevni ritual me je podsetio na naše Zadušnice i izlaženje na groblje sa hranom, te razmenjivanje te hrane u nečje sećanje i davanje te hrane siromašnima, kao u Stankovićevim “Božjim ljudima”.
Turizam kao pretnja kulturi i prirodnom okruženju
Činjenice i brojevi govore same za sebe: između 2000. i 2017. godine broj stranih turista koji su posetili ostrvo je skočio sa jedva milion na više od 5,5 miliona godišnje. Očigledno je da ove brojke imaju veliki uticaj. Svake godine više od 1000 hektara pirinčanih polja (sawah) nestane. Grubo govoreći to je 2000 fudbalskih terena. Oni bivaju zamenjeni hotelima, kućama i golf terenima…
Ovi turistički objekti iscrpljuju ostrvske zalihe vode. To dovodi do nestašice vode za navodnjavanje pirinčanih polja. Izložba istražuje uticaj koji turizam ima na poljoprivredu i prvenstveno uzgajanje pirinča, koji igra ključnu ulogu u kulturi ostrva. Istražuje se narušavanje ove ravnoteže i nude se odgovori i potencijalna rešenja.
Turizam-blagoslov ili kletva?
Povećanje turizma neki lokalci vide kao pozitivni znak napretka. Međutim, drugi ističu negativan razvoj i značajnu pretnju prirodnoj sredini i autentičnoj ostrvskoj kulturi. Stanovništvo se nosi sa time na različite načine, neki su digli ruke i prilagođavaju se promenama, pokušavajući da zarade što više od turizma, dok se neki bune, protestuju i demonstriraju protiv ovakvog stanja. Izložba nam prikazuje svedočanstva različitih individua i njihova mišljenja o svemu.
“Tragična ironija turizma-potraga za autentičnošću”
Trouw
Turizam brojke i činjenice
Bali broji stanovništvo od 4.2 miliona. Turista je bilo 14 433 337 samo 2017 godine. Od ovog broja, 5 697 739 stranaca i 8 735 633 Indonežana.
- Bali zauzima prostor od samo 0,02% indonežanske teritorije. Ali zato ugošćava više od 40% ukupnog broja turista koji posećuju Indoneziju.
- Između 2000. i 2017. godine broj stranih turista je skočio sa 1 376 839 na 5 697 739.
- Većina stranih turista dolazi iz Kine (24%), prati je Australija (19%) i Indija (5%). Oko 2% od ukupnog broja turista dolazi iz Holandije, stavljajući Holanđane na 13. mesto.
- Najpopularnije turistička atrakcija ostva je hram Tanah Lot, koji je privukao više od 3, 5 miliona turista samo 2016. godine.
- Prvi hotel na Baliju se otvorio 1928. godine u Denpasaru. Do 2015. godine broj hotela je došao do 2079.
Ritual za svaki trenutak u životu
Svaka nova faza u životu, propraćena je sa svojim specifičnim obredom za dušu. Roditelji praktikuju rituale pri rođenju deteta, prelazu iz detinjstva u pubertet, zatim iz puberteta u odraslo doba, pa prilikom venčanja. Deca potom praktikuju obrede prilikom smrti svojih roditelja. Oni vode računa o njihovoj duši. Izložba prikazuje objekte i fragmente snimaka različitih hindu rituala, uključujući i ispadanje zuba.
Ovo me je ponovo vratilo u Indiju i u Nepal, gde smo imali priliku da prisustvujemo ceremonijama prilikom sahrane hindu vernika. To je bio jedan od neponovljivih doživljaja mog života. Prenošenje šareno obučenog umrlog člana porodice, okićenog cvećem, na otvorenoj nosiljci, bez ikakve zaštite i prekrivača.
Ožalošćeni su u belom, nekada obrijanih glava, počupanih obrva, obrijanih brada i brkova (naročito sinovi preminulog). Ovo mi je bilo posebno interesantno kao potpuna suprotnost sa našim običajima-crninom i puštanjem brade ožalošćenih muškaraca u porodici, bar 40 dana, nekada i celu godinu nakon smrti člana porodice.
Preminuli se stavlja na lomaču pored svete reke. Miris spaljenog ljudskog mesa je nešto što se ne zaboravlja. Ožalošćeni sede na obali, goste se hranom u čast umrlog, dok čekaju da se lomača ugasi. Onda pepeo prosipaju u reku.
Ceremonijalni objekti
Na izložbi se može videti veličanstven nakit, ritualna odeća, ceremonijalni predmeti korišteni u raznim prilikama. Najimpoznatniji predmet je ogromni kovčeg u obliku bika, koji mogu iskljušivo koristiti kraljevi i plemstvo. Kovčeg u obliku krilatog lava je dizajniran za srednje i niže plemstvo, dok se obični ljudi kremiraju u kovčegu u obliku slonovske ribe.
Muzejska prodavnica-riznica blaga
Da li ste znali da godišnje koristimo 5 milijardi plastičnih četkica za zube? Eko alternativa ovom plastičnom otpadu jesu četkice od bambusa, koje se mogu kupiti i u muzejskoj prodavnici.
8 miliona tona plastičnog otpada završi u okeanima svake godine. Ova plastika nije biorazgradiva i lomi se u sitnu parčad mikro plastike koja kruži vodom. Dobra alternativa jednokratnim plastičnim flašama je flašica koja može da se iznova da se puni vodom.
Most Doppers flasišca je napravljena od plastike, ali one koja može da se koristi ponovo. To je flašica koja je potpuno reciklabilna. Edukacijom stanovništva i pre svega mladih se podiže svest o ovom važnom ekološkom pitanju.
Flašice se mogu naći u različitim bojama i modelima. Mogu se kupiti u muzejskoj prodavnici.
Mi koristimo holandske flašice brenda Join the pipe. Kupili smo ih čim smo se doselili u lokalnom lancu super marketa i praktikujemo da ih kupujemo i poklanjamo svojim gostima kao suvenir na Amsterdam. Postoje kolekcije na kojima su ugravirani drugi holandski i svetski gradovi, a mogu biti i personalizovane.
Napravljene su od šećerne trske, recikliraju se i punjene su vodom iz gradskog vodovoda, koja je jedna od najkvalitetnijih na svetu (toliko čista i dobrih sastojaka da nije potrebno da se prokuvava bebama).
Deo prihoda od kupovine se donira svetskim područjima koja imaju problem sa pijaćom vodom.
Izložbu možete posetiti do 28. februara 2021. godine. Od nas ima toplu preporuku, u njoj mogu uživati i najmlađi, iako ih mogu malo uplašiti pojedine statue.
Muzej radi od utorka do nedelje od 10 ujutru do 17 časova. Ulaznica za odrasle košta 16 evra, za decu do 3 godine je besplatna, kao i za vlasnike muzejskih karata. Najmlađi uzrasta 4 do 18 godina plaćaju pola cene-8 evra.
2 comments
Kaučuk=Indonezija. Ogroman novac i mnooogo “plastike”. Uživala u tekstu,svakako
Hvala najlepše 🙂
Tužno je šta sve sa sobom nosi popularizacija ovakvih prirodnih dragulja. Možda se ove godine malo oporavi od zagađenja i tolikih turista.