Ko je u stvari Sinterklas?

Preseljenjem u Holandiju, shvatili smo da naš period novogodišnjih i božićnih praznika postaje sve duži i duži. Na veliko zadovoljstvo naše ćerke, a da se ne lažemo i moje 🙂 Slavlje se rasteglo od sredine novembra do 7. januara, takoreći traje skoro dva meseca. Od tada proslavljamo različite praznike i usvajamo nove tradicije i običaje, uklapajući ih u naše već postojeće. Smataram da time postajemo bogatiji i doprinosimo širini i sveobuhvatnosti našeg identita.

Običaj je naziv za tradicijom utvrđeni oblik ponašanja i delovanja pojedinca ili kolektiva u određenim prilikama unutar kakve etničke skupine.

Jer u ovom sličaju-što više to bolje. Više slavlja, porodičnog okupljanja, druženja sa najmilijima, više radosti, ukusne hrane, dekoracije, poklona i sreće koja postaje zarazna… Do dolaska u Holandiju, porodično smo obeležavali i slavili Novu godinu, zatim pravoslavni Božić, sa svim propratnim običajima za Badnje veče, koji su mi uvek bili posebno dragi i lepi.

Prve godine po preseljenju, shvatili smo da novogodišnja jelka teško može da se nabavi par dana uoči Božića koji se slavi po gregorijanskom kalendaru, što nam je bilo veliko iznenađenje. Pogotovo što smo se tek doselili, nepunih mesec dana smo bili ovde, useljavali smo se u novi stan i imali mnogo toga na umu. Velika želja nam je bila da zadržimo jednu od omiljenih tradicija i ukrasimo naš nov dom za Novu godinu i predstojeći Božić. Međutim, to se ispostavilo kao poprilično zahtevan poduhvat. Shvatili smo da ljudi ovde već iznose i bacaju svoje prirodne jelke i pre nego je došao Božić, a kamoli Nova godina, a da ne pominjem tek i “naš” Božić. Prirodne jelke su samo jednog dana nestale iz grada, a do tada si ih mogao naći na svakoj pijaci, mostu, cvećeri, super marketu… 

Spas nam je bila online kupovina u poslednjem trenutku i to naravno, plastične jelke. Blogovi i fejsbuk stranice ekspata u Amsterdamu su nam dali ideju gde da gledamo i pokušamo da naručimo jelku. U poslednjem trenutku smo i uspeli i još smo ostvarili 50% popusta, jer smo kupili jelku kada je niko ne kupuje. 

U čemu je bio štos? Kada smo se malo navikli i stabilizovali se, krenula sam da istražujem… Elem, tada sam se prvi put upoznala sa Sinterklasom…

Ko je gospodin Sinterklaas? Kakve veze ima sa proslavom Božića i sa poklonima? I sa jelkama?

Najjednostavnije: Sinterklaas ili Sint Nicolaas je junak iz legende zasnovane na liku i delu nama dobro poznatog sveca-Svetog Nikole. Iako je u našoj (pravoslavnoj) tradiciji Sveti Nikola najpoznatiji po tome što je zaštitnik putnika, moreplovaca i siromašnih, u Holandiji i okolnim zemljama, (kao i generalno zapadno-hrišćanskoh tradiciji), on je najčuveniji kao svetac zaštitnik nejakih i dece. Pošto znamo da je Sveti Nikola jedan od najvoljenijih svetaca u Srbiji (čuvena narodna izjava da polovina Srba slavi, a druga polovina odlazi na slavu Svetog Nikole) i da mu je posvećeno čak 600 hramova, bila sam nestrpljiva da saznam kako se on proslavlja u našem novom gradu i u holandskoj tradiciji.

Kao zaštitnik moreplovaca, ribara, brodova i plovidbe, ne čudi nas što je baš sveti Nikola izabran za sveca zaštitnika grada Amsterdama. 

Sveti Nikola je bio istorijska ličnost, grčki biskup iz MIre (danas grad u Turskoj) koji je živeo u 4. veku. 

Holanđani ga predstavljaju kao starijeg, ozbiljnog čoveka sa dugom sedom bradom i kosom. Obučen je u dugi crveni ogrtač, koji nosi preko bele biskupske albe, ima crveni prsten od rubina i u ruci nosi veliki, zlatni, štap sa uvijenim vrhom, kakve su nosili pastiri. Tradicionalno jaše na belom konju, koji se zove Amerigo. Nosi crvenu knjigu u kojoj je zapisano da li je dete bilo dobro ili loše u prethodnoj godini.

Najpoznatiji je po svom dobročinstvu i tajnom darovanju siromašnih i dece. U njegovom žitiju se govori o poklonu u novcu koji je dao siromašnom čoveku koji je imao 3 ćerke i nije mogao da ih uda, bez miraza. U Holandiji je ta priča romantizovana, tako da je svaka ćerka bila prelepa, jedna plave kose, druga crne i treća  riđokosa. Kada je Nikola čuo njihovu muku, tajno im je ubacio novac u cipele. Odatle je direktno proizišao običaj darivanja dece za ovaj praznik.

U Holandiji se proslavlja uveče, 5. decembra, dan uoči njegovog rođendana. Slično se praznik proslavlja i u okolnim državama: Belgiji, Luksemburgu, severnoj Francuskoj i bivšim holandskim teritorijama Kurasau i Surinamu. 

U Holandiji se proslavlja više od 700 godina. Slavio se u tajnosti čak i tokom protestantske reformacije, pošto je katolički svetac. 

Holanđani obično kite jelku i svoj dom neposredno po svečevom dolasku. Jelka ostaje okićena bar do njegovog odlaska, dok se retki odluče da je drže do Božića i Nove godine. Ista je situacija i sa holandskim gradovima.

Ko je Crni Petar i otkud tolika zbrka oko njega?

Većina današnjih običaja, kao što su Crni Petar i parobrod, proizišli su iz knjige koju je napisao učitelj Jan Schenkman 1850. godine. Najkontraverznija figura ove proslave je lik svečevog pomoćnika Zwarte Piet (Crnog Petra). On je tradicionalno obučen u mavarsku odeću i crnog je lica (često su se belci bojili i svojom šminkom klišeirano prikazivali crnce). Ova tradicija potiče iz priče da su svetog Nikolu uvek okruživala deca, i da su deca često bila siromašniji crnčići.

Njegova uloga i značaj su se godinama menjali i evolvirali. Od tupavog, jednodimenzionalnog pomoćnika je prerastao u širok diajapazon Petrova, te je tako Sinterklas dobio pomoćnika za svaku oblast (od vozača parobroda do onih koji dostavljaju poklone). Mišljenje javnosti o tome da li je prikaz ovog junaka rasistički, godinama se menjalo i u proteklih deset godina su Holanđani osvestili da on može biti uvredljiv (istraživanje iz 2010. pokazalo je da 90 posto Holanđana smatra da njegovo prikazivanje nije rasizam, da bi ove, 2020. godine samo nešto više od 40 posto njih mislilo to isto).

Trenutno je na snazi prikaz Pita sa garavim obrazima, koji se povezuje sa time da je on prošao kroz dimnjak i da pomaže svecu ložeći parobrod kada dolaze u Holandiju. Sa likom je bila povezana i legenda da je nosio odžačarsku četku i njome tukao neposlušnu decu, a one najgore je otimao i stavljao u torbu, noseći daleko (sličnost sa nama poznatim junakom iz narodne tradicije crnim Arapinom). Naravno ova simbolika je prevaziđena, ali je veza sa odžakom ostala. 

• 

• 

• 

• 

• 

Ove godine je i holandski premijer prvi put uputio izvinjenje ljudima uvređenim ovom tradicijom. Ovo je veoma složeno pitanje tradicije i nacionalnog identita, koje je višedimenzionalno i emotivno za većinu Holanđana. Teško je kao stranac u nekoj kulturi proniknuti u sve slojeve značenja. Više o ovome, nekom drugom prilikom.

Sinterklasov dolazak

Prava komercijalizacija Sinterklasa je započela u tridesetim godinama 20. veka. Do 1940. deca su nalazila poklon u cipelama na dan Svetog Nikole, tj. na datum njegovog rođenja koji proslavlja katolička crkva 6. decembra. Međutim, slavlje se polako pomeralo na noć pre. Ta noć se zove pakjesavond-Noć paketa (poklona) ili sinterklaasavond.

Institut The Meertens kaže da se prvi Sinterklasov svečani dolazak zbio u gradiću Zwolle 1873. godine kada je grupica farmera obučena u Sinterklasa i svitu darovala siromašnu decu slatkišima i poklončićima. Od 1952. godine dolazak Sinterklasa je televizijski događaj koji se snima i postoji mnogo propratnih emisija u ovom periodu. 

I dan danas se od dana Sinterklasovog dolaska, koji se prenosi uživo na lokalnoj televiziji, on svakodnevno obraća deci u 18 časova iz svog žurnala. Emisija traje 15 min, izveštava se o zgodama i nezgodama crnih Petrova, deci i poklončićima, šalama i avanturama Sinta i Pitova po Holandiji. 

Postoje i aplikacije na mobilnim telefonima koje se besplatno mogu skinuti i koje sadrže igrice, video materijal i pesmice posvećene prazniku. Svake godine se bira različiti grad u koji Sinterklas stiže parobrodom. I to uvek u subotu ili nedelju barem tri nedelje pre 5. decembra.

Ove godine Sinterklas je stigao u Gaudu, pravo iz Španije, parobrodom, 14.11, a u Amsterdam je uplovio dan kasnije, rekom Amstel.

Obično ga deca i roditelji čekaju na obalama. Deca vole da se maskiraju u Male Sinterklasove i  Pitove. Mašu zastavicama, pevaju praznične pesme i raduju se. Onda Sinterklas silazi sa broda i uzjaše svog belog konja Ameriga i kreće u šetnju ulicama grada. Ovaj događaj je poznat kao Sinterklasov dolazak. 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Formira se prelepa šarena i razdragana parada Pitova, lutkarskih pozorišta, orkestara i sl. Na čijem začelju se nalazi Sinterklas, lično. Sve je veselo i nasmejano. Pitovi se voze na rolerima, hodaju na štulama, nose džakove malih medenjaka-pepernota koje dele deci, slikaju se sa njim i šale. Daju im nalepnice na kojima pišu ime deteta, kao zvaničnu potvrdu da je bilo na Sinterklasovoj paradi. Neki od njih, čak vise sa zidova okolnih zgrada, verući se gore dole, vezani konopcima. Šetnja se tradicionalno završava na centralnom gradskom trgu Damu. Tu bude upriličen i veliki koncert i zabava.

Ova godina je po mnogo čemu bila specifična, tako da je Siterklasov dolazak na tajnu lokaciju, bio prenošen uživo na lokalnim televizijama. Parade i svečane povorke i doček su bili otkazani, te su Sinterklasa dočekivali gradonačelnici i deca sa svojim porodicama preko Zuma i ostalih online platformi. 

• 

• 

• 

On ove godine radi od kuće, jer stariji i mora da se čuva. A deci poklone raznose njegovi mladi pomoćnici Pitovi. Siterklas je lansirao i svoj podkast 🙂 Veoma je dirljivo što su Holanđani osmislili ceo alternativni program, kako bi najmlađi ipak doživeli delić praznične atmosfere. Ove godine je na nama da sami stvorimo magiju.

Pokloni za praznik Sinterklasa

Deca svake večeri od Sinterklasovog dolaska u Holandiju ostavljaju čizmice pored peći ili radijatora, neka i na terasama i svakog jutra se obraduju nekim sitnim poklončićem. Igračkicom, školskim priborom, slatkišima, voćem i sl. Neka od njih ostavljaju šargarepu i slamu za Ameriga. 

• 

Poslednjih godina se razvila i šaljiva tradicija da se detetu podmetne neki smešan i neprikladan poklon, ali se to češće dešava odraslima na Noć poklona. Kreativni su u osmišljavanju ovih smicalica. Zaleđeni ključevi od auta, prazne kutije elektronike i sl. 

Nekada su deci koja nisu bila dobra, ubacivali u cipelice krompir, ali je ta tradicija prevaziđena kao neprikladna. Sinterklasavond Holanđani provode u krugu porodice i prijatelja i tada razmenjuju poklone jedni sa drugima i deca te večeri dobijaju veće poklone. 

Jedan od starijih, moralističkih običaja je i da je Sinterklas sa sobom nosio veliku knjigu u kojoj je zapisano ime svakog muškarca, žene i deteta u Holandiji i u njoj je stoji da li su zasližili poklon ili ne. Sada je zadržan deo običaja, gde Sinterklas koji posećuju školu ili kuću nosi knjigu i čita detalje o određenom detetu koje su mu roditelji prethodno dali 🙂 i detetu uručuje poklone. 

Sinterklas za vreme svoje posete Holandiji, obilazi škole, vrtiće, igraonice, tržne centre, firme u kojima rade mame i tate. Fotografiše se sa decom i deli poklone. Mi smo ga prošle godine upoznali u igraonici u kojoj je bila održana proslava za decu sa suprugovog posla. Sofija je po prvi put u svemu aktivno učestvovala i uživala. Prvi put je nije plašio maskirani deka. Tako da je ovaj period za nas bio veoma prazničan i veseo. Nažalost, ove godine taj deo proslave preskačemo, jer se ne održava iz bezbednosnih razloga.

• 

• 

Pesmice o Sinetrklasu

Celu proslavu još više uveseljavaju i pesmice posvećene Sinterklasu-Sinterklaasliedjes. Većina pesmica datira s kraja 19. veka i početka 20. Pevaju se od trenutka njegovog dolaska do ispraćaja. Svake večeri pred spavanje kada se ostavljaju čizmice.

Još jedan deo običaja jeste i Pesma koju izmišljaju članovi porodice i prijatelji i koja bi trebala da se rimuje. Ona takođe biva šaljiva, i služi da proziva decu koja su zaboravila da operu zube, pospreme za sobom ili komšije koje su preglasne i sl. 

Ove pesmice postaju zvuci Amsterdama, bar mesec dana.

Tradicionalna hrana za proslavu Sinterklasa

Hrana čini sastavni deo proslave praznika. Običaj pravljenja keksa-speculaas-a u obliku sinterklasa, star je nekoliko vekova. Prodaja slatkiša vezanih za ovaj praznik svake godine počinje sve ranije i ranije, tako da se preporučuje da se što pre nabave čokoladna slova koja su deo imena vaše dece, jer se vrlo lako mogu rasprodati i u radnjama će ostati samo S i P. U našem slučaju je to super, jer je S kao Sofija. 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Najpoznatiji praznični slatkiš je svakako: pepernoten-sitni biskviti od đumbira, a tu su i: taai taai (kolačići od anisa) i schuimpjes-kao malene tvrde puslice u obliku Sinta i Pita, poklona i sl. šarenih boja. Pitovi bacaju pepernote i schimpjes na decu, ubacuju im u kese i torbice i tokom parade i kasnije im pune cipele svakog dana. Sa Sinterklasom počinje i sezona kuvanog vina za odrasle-gluhwein.

Sam Božić je kod Holanđana mnogo tiši i mirniji praznik od Sinterklasa. Tako da tada obično idu u crkvu, okupljaju se oko porodičnog obroka, i to je sve. Pokloni se retko razmenjuju i deca obično dobiju jedan u školi. U školi bude organizovana božićna večera, kada se najmlađi služe, svečano obuku, pevaju božićne pesme i slušaju priče.

• 

• 

Prava zabava nastaje kada živite u multikulturanom gradu, gde živi čak 180 različitih nacionalnosti. Tako, osim holandske tradicije Sinterklasa, većina slavi i Božić i voli Santa Klausa, a mi i ljudi s našeg podneblja i Deda Mraza! Deca su uglavnom oduševljena tim spojem, te se roditelji često dovijaju, pa smisle da su Sinterklaas i Santa Klaus, u stvari braća ili neke još kreativnije priče. Meni uvek padne na pamet i onaj smešni stih iz naše poznate praznične pop pesme: ”To je Božić Bata, deda Mrazov tata..” Ko je tu stariji i ko je od koga nastao?

Odnos Deda Mraza, Božić Bate i svetog Nikole?

Deda Mraz je komunističko-socijalistička figura koja je silom nametnuta u svim zemljama pod sovjetskim uticajem, a izuzev Grčke, i na celom Balkanskom poluostrvu uključujući i tadašnju Jugoslaviju. Do tada, tj. do kraja II Svetskog rata u pojedinim zemljama našeg poluostva gajeni su različiti kultovi i verzije „božićnog starca“ (kao npr. Božić Bata u Srbiji ili Moș Crăciun u Rumuniji), dok u nekim zemljama (npr. Sloveniji) nisu imali nikakav kult ili verziju ove ličnosti. 

Božić Bata dolazi u goste u vreme posta. Čest je bio slučaj da Božić Bata donosi poklone na dan Svetog Nikole. Sveti Nikola, koje je razdelio svoje bogatstvo siromašnima je inspirator darivanja za Božić, a kasnije i za Novu godinu. Pošto je vreme posta, ne sme biti neumerenosti, pokloni su skromni i simbolični. 

Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova“.

Božić Batu bi najčešće glumio najstariji član porodice koji bi se maskirao i u kuću dolazio u rano jutro kucajući i pevajući i, naravno, donoseći deci poklone.

U kasnijim godinama, Božić Bata, u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe. Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza.

Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu. Nakon Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije “suviše hrišćanskog” Božić Batu potpuno zamenjuje “nadnacionalni, univerzalni” Deda Mraz koji od tada počinje da “dolazi” isključivo za Novu godinu.

E, sada otkud veza sa Santa Klausom? 

Sveti Nikola je definitivno najstariji i on je dao osnovu za građenje likova, kako Sinterklasa, tako i Santa Klausa. Istoričari veruju da su holandski imigranti u 17. veku doneli tradiciju proslavljanja Sinterklasa u Novi svet (Ameriku). Tako se osnovna predstava Sinterklasa pomešala sa različitim uticajima, ostalih stranaca. Najviše engleskog Father Cristmas-a (Otac Božić).

On je bio veseli deka, baš kao Santa Klaus, ali nije donosio poklone kao Sinterklas, već je podsticao odrasle da se opijaju i jedu. Tako da su se Sinterklas i Father Cristmas uskoro pretvorili u Santa Klausa. Prvo pominjanje amerikanizovane figure Sinterklasa, pojavilo se u časopisu  “Rivington’s Gazette”. Časopis je izveštavao da se održala proslava svetog NIkole, poznatog kao Santa Klaus.

Popularnost svetog Nikole počela je da raste po objavljivanju knjige: “A History of New York from the Beginning of the World to the End of the Dutch Dynasty”. To je satirično delo koje je napisao Vašington Irving 1809. godine i koje govori o holandskoj istoriji Njujorka. U svojoj knjizi Irving je pisao o svetom Nikoli kao veselom deki koji puši lulu i koji više ne nosi svoje biskupsko ruho. Još piše da se on najčeše pojavljuje u svom voljenom gradu u popodnevnim časovima, jašući preko krovova kuća i ubacujući poklone kroz dimnjake svojim miljenicima. 

Postoji još nekoliko presudnih trenutaka u kojima se Santa Klaus pretvorio u lik koji je danas. Pre toga je bilo mnogo razlika u načinu njegovog predstavljanja. Prvi je pesma objavljena 1823. “A visit from St. Nicolas”, koja je poznata i kao “The night before Christmas”. Autorstvo je pripisano Klementu Klarku Muru. Poslednje menjanje i utvrđivanje ovakvog predstavljanja Santa Klausovog lika kakvog znamo i danas jeste i crtež ilustratora Thomasa Nasata, ali i koka kolina reklama u kojoj se pojavljuje Santa Klaus iz 1930. godine.

Tokom godina Sinterklas i Deda Mraz su se razdvajali i sada postoje neke izrazite razlike između njih dvojice. Iako je Sinterklas pomalo ugledan stariji gospodin, Deda Mraz je glavni primer „gezelligheida“ (holandska neprevodiva reč koja znači opuštenost i udobnost). Sinterklas ima vitko držanje dok Deda Mraz trese trbuh „poput posude pune želea“ dok se smeje. Sinterklas sedi na konju, dok se Deda Mraz zavalio u saonicama. 

Pored toga, postoji razlika u rodnim gradovima, Deda Mraz koji živi na Severnom polu, otuda topla odeća i Sinterklas koji boravi u Španiji. Zatim je razlika u transportu, pomagačima, šeširu itd. Takođe je primetna razlika, Deda Mraz ima ženu (gospođu Mraz), dok je Sinterklas samac.

Kojim god imenom da ih zovemo, koje god običaje da proslavljamo i izaberemo da poštujemo, neka vam ova praznična sezona bude srećna, vesela i puna radosti. Ove godine više nego ikada, okrenite se svojim bližnjima, okitite jelku ranije, ako vas to uveseljava, a kad vas pitaju zašto, vi recite u slavu Sinterklsa 😉

Za kraj vam ostavljam ovu predivnu pesmicu koju su prošle godine snimili u čast duha praznika i zajedništva u našem gradu. Ona nosi simbolino ime

Sinterklas na svim jezicima. Nadam se da ste uživali u ovoj mojoj verziji Sinterklasa na srpskom jeziku.