Moj Amsterdam zvuči kao jedna slobodarska pesma životne radosti koja odzvanja i daleko se čuje. Njegov duh se nalazi u melodijma zvona Zapadne crkve (Westerkerk) koja se uporno javljaju svakih 15 minuta 365 dana u godini. Stidljivom zvonjavom na pola sata i gromoglasnom i dužom na pun sat. Potpunu slobodu i slavlje života realizuju svakog utorka tačno u podne, kada sviraju čak ceo čas, često i pesme popularnih pop i rok numera.
Amsterdam zvoni i svojim zvoncima na biciklima. Lokalci zvone turistima, signalizirajući im da se sklone sa biciklističkih staza, zvone jedni drugima kada žele da se prestižu i zaobilaze, zvone kada slave sportske uspehe. Kada je Ajaks briljirao u Ligi šampiona prošle godine, Amsterdam je brujao od zvonjave bicikala, mnogo glasnije nego od sirena automobila.
Amsterdam ponekad zaškripi od naglog kočenja biciklista i njihovih guma, ponekad zabrunda nekim motorom, dok se automobili, autobusi i tramvaji uglavnom nečujno kreću. To odsustvo zvuka ume biti opasno, dok se čovek ne navikne na električne motore ovih vozila.
Amsterdam retko, ali poslednjih dana više nego ikad, bruji od aviona koji ga nadleću, odnoseći i donoseći neke nove i stare zaljubljenike u njega, ili usputne prolaznike i avanturiste.
Amsterdam cvrkuće, guče, kvače, klikće, lupa krilima svojih mnogobrojnih pernatih stanovnika. Galebovi ispuštaju svoje krike, leteći iznad krovova. Slavuji i ševe ispevaju svoje najlepše pesme, kako u krošnjama drveća, tako i ispod streha. Gnjurci bućkaju i klikću po kanalima, a čaplje i rode ih posmatraju, retko se oglašavajući. Amsterdam klokoće stvarajući mehuriće od vazduha dok ribe iz kanala dolaze do daha. Ume i da zakrekeće, a bogme i zacijuče.
Amsterdam talasa, prska i pljuska svojim pedalinama, čamcima, jedrilicama, brodovima… Čuje se udarac vesala u vodu i tiho klizanje po njoj… Amsterdam zvoni i na kanalima. Njegovi prodavci ribe, školjki i rakova, udaraju u starinska zvona oglašavajući svoje proizvode, često pevušeći i dovikujući se sa ljudima na obali.
Amsterdam mjauče cele godine, od svojih obožavanih mačjih stanovnika. Ponekad i zalaje i zareži glasovima uglavnom malih, nervoznih vlasničkih pasa, kao što je naš. On ne zavija tužno, jer u njemu nema pasa lutalica.
Svakog prvog ponedeljka u mesecu, Amsterdam ume i da prepadne posetioce svojom sirenom za opasnost, koju službe za bezbednost testiraju i koja neprekidno zavija čitav minut i 26 sekundi.
Neretko se čuju i zvuci velegrada, oličeni u sirenama hitne pomoći, vatrogasaca ili policije. Njihov zvuk je zaglušujuć i veoma prodoran, često uznemirujuć, ali u isto vreme utešan, jer neko ide tamo gde je najpotrebniji.
Amsterdamom se ori dečji smeh, vriska i ponekad plač. Njegovi mališani se igraju na ulicama, po parkovima, na kanalima… Trče, skaču i škripe kredama crtajući po njemu školice i ispisujući svoja imena.
On odjekuje od kotrljanja točkića kolica za bebe, trotineta, rolera, skejtbordova, kofera onih što dolaze i odlaze…
Amsterdam graji od 176 različitih jezika koje govore njegovi stanovnici. On najčešće bruji holandskim i engleskim, ali i kineskim, arapskim, afrikanom, pa i srpskim jezikom. U njemu se često čuje grleno i vibrantno “H” (holandski pisano kao “G”), ali i intonacija ljudi koji govore “Dankuwel” (Hvala mnogo) i “Tot ziens!” (Doviđenja).
On zvoni zvukom zvona na vratima i lupkanjem poštanskih sandučića i pevušenjem poštarevog: “Pakketje”! (bukvalno prevedeno “paketić”) kada vam dostavlja čak i paket težak deset kilograma i veličine dva sa dva!
On je štucav i zagrcnut od smeha momaka i devojaka celog sveta koji ovde dolaze da proslavljaju svoje momačke i devojačke večeri. On je opijen i pun usporenog govora ljudi koji su došli da isprobaju baš sve što ima da ponudi. On ume da diše ritmom navijačkih pesama i holandske himne.
On škljoca zvukom miliona fotoaparata koji žele da uhvate jedan njegov tren i ponesu ga sa sobom zauvek.
On zvekeće tanjirima i escajgom mnogobrojnih restorana i domova i šuška papirima u koje su uvijeni krompirići i kroketi kupljeni na ulici. Mljacka i srče od zadovoljstva isprobavajući hranu i piće za dušu. Cangrče pivskim kriglama koje se kucaju, uzvikujući “Proost!” (“Živeli!”). Pišti zvukom aparata za kafu koji spremaju litre ovog omiljenog holandskog napitka.
On šušti svakom četkicom prislonjenom na slikarsko platno i umočenom u boje.
On pulsira džez muzikom svakog leta po svojim parkovima, botaničkim baštama, Zoo vrtu i mnogim lokacijama na otvorenom.
On živi u karaokama, na pločama i živim svirkama svojih narodnih pevača.
On se upisuje u dnk svakog stanovnika ovog grada, svakog avgusta, tokom Festivala kanala (Grachten Festival) kada na Prinsengrachtu krenu prvi taktovi klasične kompozicije “Na amsterdamskim kanalima” (“Aan de Amsterdamse grachten”).
On živi u svakom zvižduku svog stanovnika.
On nežno lupka, pa pljušti i zaglušuje svim varijantama svoje kiše. Dobuje po krovovima, tapka po prozorima, grmi, čak i zimi, po snegu i lupa i udara svojim ledenim kišama i gradom. Šumi i krcka po granama drveća tokom posete severnog vetra.
On se skriva u tananom zvuku okretanja stranica jutarnjih novina i listanju knjiga na klupama pored kanala.
Moć njegovih zvukova je toliko jaka i opčinjavajuća, da se on čuje i hiljadama kilometara daleko. Mi smo njegove note prvo oslušnuli u interpretaciji “Amsterdama” Riblje Čorbe i doživljaju “Amsterdama” Slađane Milošević, još pre nego što smo kročili na njegove ulice i stvarno čuli taj Leidse plein i Dam squere i složili se da su oni zaista: “…something I can’t explain”. Očigledno je Bora Đorđević dobro osetio melodiju našeg novog grada:
“There is a crowd crazy and loud,
In a distance I hear a drum
Calling me to come to
Amsterdam.”
On vibrira ritmom naših koraka dok ispisujemo nove rute u mapu svog života. Najčešće tiho, u patikama, ali i u štiklama i đonovima cipela i čizmi koji odjekuju njegovim kaldrmama i šljapkaju njegovim baricama…
I mi učestvujemo u ovoj, naizgled, kakofoniji, a u stvari pravoj složenoj i kompleksnoj savremenoj muzičkoj kompoziciji. Ona se sastoji od starih, dobrih vrednosti, koje su nadograđene modernim elementima, nečim univerzalnim i neprolaznim, ali i lokalnim i trenutnim. On je pravi muzički mozaik. Počastvovani, kao jedni od 880 000 amsterdamskih unikatnih glasova.
10 comments
Draga Olja, predivni tekstovi kao i uvek… 🙂 toliko uživam u čitanju, momentalno se zamislim na licu mesta, bez problema 🙂
Mogla bi da dodaš u blog i jedan odeljak šta posetiti u Amsterdamu :). Puno tih tekstova i interesantnih mesta, muzeja, parkova, igrališta, ima kod tebe na instagramu, ali bi možda bilo lakše da su na jednom mestu, za nas koji maštamo a možda nekada i ostvarimo želju da posetimo Amsterdam.
Puno pozdrava za vas i čekamo nove tekstove 🙂
Hvala, Ljubice, na ovako lepim rečima i komplimentima 🙂
Hvala i na predlogu, definitivno planiram da napravim kategoriju sa preporukama naših omiljenih amsterdamskih lokacija. Pošto je blog tek u povoju, prioritet mi je bio da pokrijem sve teme koje me inspirišu bar jednim tekstom. Tako da još amsterdamskih preporuka stiže uskoro.
Hvala ti još jednom na interesovanju i podršci. Veliki pozdrav iz Amsterdama 🙂
Olja ja sam kao i uvek uživala u tvojim tekstovima. Svaki tvoj tekst je pun pozitivne energije i pretvoren u neku lepu bajku 😍.
Draga Ivana,
Hvala ti mnogo na podršci i bodrenju 🙂 Zaista me duboko dirne kada ovako doživljavaš moje pisanje.
Prelepo napisano! Jako si lepo dočarala zvukove Amsterdama 🎶📻💫 Radujem se sledećem članku!
Hvala, Dunja 🙂 Nadam se da sam ti otkrila neki novi, koji bi mogla da oslušneš u budućnosti. Mada vi već imate svoj najlepši amsterdamski zvukić kod kuće 😉
Olja, ovo je predivno! Ovo bi trebalo da vidi gradonačelnik Amsterdama i da stavi u neki zvanični bilten!
Draga Milice,
Hvala ti mnogo na ovako lepim rečima 🙂 Meni je dovoljno da samo neko od vas koji do sada niste bili, poželi da poseti Amsterdam i moja misija je uspela.
Ja sam bila davno i meni je Amsterdam ostavio skroz drugačiji utisak. Meni je to bio grad muzej ali vrlo čudan i uvrnut. Ja, po malo puritanskog razmišljanja, sam bila u više situacija začuđena, da ne kažem zgranuta. I rekla sam sebi, da tu ne bih nikad mogla da živim, da je Roterdam po mojim merama. Ali svesna da ne može takav grad da se obiđe za 5 dana. Sada, posle tvojih slika, objava i utisaka, volela bih da odem ponovo, da vidim sve što treba. Živo bili, pa eto nas kod vas jedan dan u gostima
Sad sam se setila da si mi rekla da si bila nekada. Onda mi je ovo još veći kompliment 🙂 A to poređenje Roterdam ili Amsterdam je pomalo kao Berlin ili Minhen. Svaki grad ima neki svoj posebni šmek, a istovremeno su baš različiti. No, zaista bude specifičan doživljaj tek kad čovek provede malo više vremena u nekom od njih. Volela bih da te provedem po svojim omiljenim mestima i delovima koje nisi obišla. Slažem se da može da bude previše, pogotovo kada se pokuša sve upiti i obići za par dana 🙂