Ovo je tekst koji uopšte nije bio u planu, ali tekst koji je morao da se dogodi nakon što sam juče primila sledeći mejl, za mene vrlo uznemirujuće sadržine. Mejl je govorio o trenutnoj sudbini i izazovima sa kojima se susreće amsterdamski Zoo vrt-Artis. Glasio je:
“Dragi prijatelju ARTIS-a,
Prošla godina je bila vrlo teška za ARTIS. Želeli bismo da vam se još jednom zahvalimo na vašoj stalnoj podršci tokom ovog perioda. Ipak, imamo poruku za vas koja će verovatno imati veliki uticaj. Želeli bismo da vam objasnimo ovu odluku i zamolimo vas da pozovete sve da podrže naš ARTIS.
Finansijska situacija ARTIS-a, uključujući Planetarijum i Mikropiju, alarmantna je. Istorijski zoološki vrt u Amsterdamu zatvoren je za posetioce treći put zaredom u godinu dana kao rezultat mera za suzbijanje korone. Broj posetilaca u 2020. prepolovio se u odnosu na 2019. Prodaja dnevnih karata smanjila se za čak 63%. Iako prihodi naglo padaju, troškovi se samo nastavljaju. Da bi ARTIS funkcionisao, potrebno je skoro 60.000 € dnevno. Ovaj iznos je neophodan kako bi se zbrinule životinje, biljke i mikrobi. Park takođe održava više od 80 zgrada u ARTIS-u, od kojih su 27 nacionalni spomenici. Teška situacija dovodi do drastičnih mera: nacionalne kampanje podrške i odlaska lavova.
Kampanja podrške:
Nacionalnom kampanjom #vergeetARTISniet (#nezaboraviteARTIS), ARTIS poziva posetioce, prijatelje i entuzijaste da finansijski podrže kultni park. Na ovaj način svako može da pomogne da buduće generacije nastave da se sećaju ARTIS-a. Razni poznati Holanđani nesebično su doprineli ovoj kampanji. Svoje ARTIS-ove uspomene dele u podkast seriji „ARTIS koji ne zaboravljaš“, koja se može čuti ovog vikenda. Podržite ARTIS kako park ne bi postao samo uspomena.”
Uf! Kao da sam primila udarac u stomak. Mejl mi je izbio vazduh iz pluća i zgrčio telo. Iako sam ovih dana opuštenija i raspoloženja nego ikada. Zato me je toliko i zatekao i iznenadio.
Mi smo od 2018. godine donatori ovog amsterdamskog Zoo vrt-a. Imamo njihove godišnje porodične karte i redovni smo posetioci ove tri godine, tokom svih godišnjih doba.
Letos sam primila poziv od osobe koja radi u Artisu koja nam je objasnila njihovu izazovnu finansijsku situaciju i zamolila da ako je ikako moguće, postanemo i “prijatelji” Artisa, što znači da doniramo određeni iznos Zoo vrtu svakog meseca. Sa velikim zadovoljstvom sam pristala na to, nadajući se da će naše malo, njima značiti mnogo. Jer sam pretpostavila da će većina vlasnika godišnjih karti uraditi isto.
Zato me je ovaj mejl ostavio u neverici. Znala sam da je situacija loša, ali iskreno, nisam ni sanjala da je moguće da se u jednoj ovakvoj državi, Holandiji, i u jednom ovakvom gradu, Amsterdamu, dođe dotle. Da paket pomoći vlade ne bude dovoljan i da jedna ovakva kultna institucija mora da se bori za opstanak i da moli za donacije.
Da moraju da preduzimaju drastične mere. Da su odlučili da zatvore stanište lavova i da ih prepuštaju francuskom Zoo vrtu. Novo stanište za lavove bilo je deo Masterplana do 2030. godine. Ono je već razvijeno i planovi su sada u potpunosti završeni. Ljudi iz Artisa su želeli da započnu s tim ove godine, ali je došla korona i sve se promenilo. Masterplan je sada na čekanju i gotovo sve inovacije više ne mogu da se primene.
Pošto ne znaju šta će doneti budućnost, prošle godine su doživeli ogroman gubitak, a izgledi za naredne godine, takođe nisu povoljni, nemaju ideju kada i kako mogu da nastave s planovima za novo prebivalište lavova. Zato su odlučili da potraže drugo mesto za njih. Iako su lavovi mogli da ostanu još neko vreme u sadašnjem staništu, nadležni su odlučili da im je dobrobit životinja na prvom mestu i da im je potrebno prostranije prebivalište, pa makar i van Amsterdama. Ova grupa lavova (tri lava i dve lavice) ostaće zajedno i njihov dom će postati Zoo vrt u Francuskoj. Sele se sredinom februara…
Zašto mene sve ovo toliko pogađa?
Zoo vrt Artis je bio jedno od prvih mesta koje smo porodično posetili kada samo se doselili u Amsterdam. Tokom naših prvih nedelju dana života u Holandiji, dok smo osluškivali i otkrivali grad, jedna draga Holanđanka nam je rekla da je ovo mesto koje moramo obići i da je sigurna da će nam se uvući pod kožu. Koliko je samo bila u pravu!
Iako zima i decembar nisu bili idealno vreme za prvu posetu ovom parku, mi smo bili potpuno oduševljeni. Prostrana, prirodna staništa, botanička bašta u kojoj se nalazi park, monumentalne građevine u koje su smešteni Planetarijum, Akvarijum i staništa pojedinih životinja, preslatki restorani, dečja igrališta, farmica za maženje i hranjenje životinja… Ma, ceo paket! Bili smo ushićeni što se u našem novom gradu nalazi jedno ovako posebno mesto.
Posle par nedelja odlučili smo da kupimo godišnje, porodične karte. I tada smo zaista počeli da upoznajemo Artis. Svaki njegov skriveni kutak, klupu, parče trave i nizbrdicu, statue i baš svakog stanovnika ovog parka. Potpuno je drugačiji način otkrivanja jednog ovakvog mesta kada ga možeš posetiti 365 dana u godini i kada nemaš presiju da moraš sve da obiđeš. Neretko se dešavalo da se zaustavimo ispred nekog staništa i posmatramo te životinjice satima, natenane. Zbunjujući turiste koji su samo jurili u želji da upiju što više i zagledajući šta mi to tako pomno posmatramo.
Vožnja bicikla do Artisa, bila je jedna od mojih prvih, dužih vožnji po gradu.
U Artis smo išli, eto tako jer smo u blizini, a znamo da imaju super kafu i kolače. I onda bismo sedeli pored mrmota i užinali s njima. Išli smo na džez koncerte i večernje piknike leti, išli smo da bi Sofi slikala životinje, išli smo da bismo upoznali tek rođeno slonče i žirafu, išli smo da bi se Sofi pela na najviši tobogan u Amsterdamu, išli smo da gledamo zvezde iznad Amsterdama, išli smo da hranimo slonove i da slušamo priče od dugogodišnjih radnika vrta, išli smo da upoznamo mikrobe u prvom muzeju mikroba na svetu-Mikropiji, išli smo bar jednom mesečno ove tri godine…
Započeli smo svoju malu tradiciju: da dovedemo što više prijatelja u Artis. Uz godišnje karte smo uvek dobijali i 4 besplatne karte za decu ili 2 za odrasle. Počeli smo da praktikujemo da ove karte poklanjamo našim prijateljima sa decom i da provedemo po jedan nezaboravan dan zajedno u parku. Uvek je uzbudljivo gledati šta je nekome drugome interesantno. Neko se zaljubi u leptire, neko u kornjače sa Galapagosa, neko u feneke, a neko u male crvene pande…
Naučili smo napamet raspored staništa i upili u sebe mapu Zoo vrta. Danas ga poznajem bolje od Zoo vrta na Kalemegdanu. Dobijamo svaka 3 meseca časopis koji piše o novostima u vrtu. O novim stanovnicima, istorijatu, dešavanjima… Časopis je prilagođen potrebama cele porodice. Tako da se uvek nađe nešto i za najmlađe.
Stekli smo naviku da posle svake posete obiđemo njihovu prodavnicu. Ona je prepuna najrazličitijih suvenira. Osim plišanih igračaka, tu su i kreativne i edukativne igračke (slagalice, kocke, bojanke…), školski pribor, odeća, knjige, posteri… Kupili bismo bar neku sitnicu, a uvek smo uzimali i neki privezak, magnet ili bombonice kojim bi se finansirala izgradnja nekog novog staništa za životinje.
Tokom cele 2019. godine smo kupovali stvarčice za izgradnju staništa za paukolike majmune 🙂 Srce nam je bilo posebno puno kada samo videli završeno stanište i majmunčiće koji se igraju u njemu. Neopisiv je osećaj kada znaš da si i ti na neki sitan način doprineo tome.
Posećivali smo ga i te specifične 2020. godine. Prvo najnormalnije početkom godine, da bismo kasnije posle prvog lokdauna, nakon 3 meseca jedva dočekali kada su dozvolili posete samo vlasnicvima godišnjih karti. Zakazali smo svoj termin, pratili označene rute, držali rastojanje i kupili sve što smo mogli, kako bismo podržali naš Zoo. Od kafica, sladoleda, do igrački za decu. Bilo je lepo šetati parkom, slušati smeh dece i žamor ljudi, delovalo je da se i životinje raduju što nas vide. Zaposleni su definitivno bili presrećni.
Drugom prilikom ću vam detaljno pisati o svemu što ovde možete videti, o istorijatu, atrakcijama, muzejima, Planetarijumu… Ovo je definitivno jedno od mesta koje morate posetiti ako s decom obilazite Amsterdam, ali i ako ste željni opuštanja, istraživanja i volite životinje. Daću vam neke savete i otkriti vam neke lokalne tajne.
Sada to ne mogu, previše lično doživljavam ovu situaciju i ne želim da budem objektivna i da pišem o opštim mestima. Danas jedino mogu biti subjektivna i duboko pogođena Artisovom sudbinom. Zašto?
Zato što nas je Artis nesebično prigrlio, otvorio nam je širom svoja vrata. Dozvolio nam je da u njemu stvaramo svoje nove uspomene. Da ispisujemo putanje svojim stopalima po njegovim pločnicima, travnjacima i njegovom pesku… Leti smo uživali u njegovom debelom hladu i zen bašti, a neki su se brčakli u bazenčićima i prskali vodom, u jesen smo se vukli stopala po raznobojnom opalom lišću i uživali u njegovom šuštanju, jeli stropvafle i bežali u zatvorena staništa kada bi pljusnula kiša, zimi smo s kapama i rukavicama istraživali kojim životinjama ne smeta hladnoća i navijali da vidimo park pod snegom, a u proleće smo se prepuštali beskrajnim mirisima cveća i buđenju prirode…
Artis je postao jedan od toponima koji je neraskidivo vezan za osećaj pripadnosti i dom. Kao što kada pomislim na Smederevo i svoj dom, vidim Tvrđavu, Karađorđev dud, šetalište pored Dunava i staru fontanu na trgu. Kad mislim o Beogradu, osetim vetar na 25. maju, šetnju Knezom, sedenje na klupi u Studentskom parku, Kalemegdan, Tašmajdan i moj Vračar i Čuburu… Tako je Artis jedan od delova mozaika našeg amsterdamskog identiteta, koji nikada ne bi bio isti bez njega…
Zato me se tiče, jer želim da Filip šeta Artisom, da upoznaje životinje i njihove zvukove, da jede mini palačinkice (poffertjes), da bira svoje igračkice, da se kalja i kisne i bude rumen od hladnoće i uzbuđenja. Želim da doživim da ga Sofija vodi na svoja omiljena mesta u vrtu, da ga upoznaje sa svime što poželi… Da stvaraju svoje uspomene, a da ih mi fotografišemo iz prikrajka sa suzama u očima, jer tako brzo rastu…
Da kada ostarimo, ostanemo večito dečjeg duha, kao holandske bake koje su kao izlet iz svog staračkog doma izabrale baš Artis i to što nisu znale engleski, nije ih sprečilo da čavrljaju i šale se sa nama… Želim da budemo ti kul stari ljudi, koji će se setno sećati prve posete Artisu i izazovnog perioda korone. Ali doba koje smo prevazišli, zajedno, kao zajednica divnih ljudi, koji spašavaju i čuvaju ono što je važno. Buduće uspomene svoje dece, albume prepune fotografija koje greju dušu, nešto veće od sebe…
Na ovom linku možete uplatiti jednokratnu donaciju.
Takođe, Artis možete podržati i tako što ćete kupiti nešto iz njihove online prodavnice. Imaju najrazličitijih stvarčica, savršenih za poklon nekom detetu.
