Materinski asistenti-patronažna služba (na holandskom: kraamverzorgster) pružaju usluge tokom porođaja kod kuće i u bolnicama, gde je to moguće kod trudnica sa nižim stepenom rizika. Osim ovih asistencija prilikom porođaja, ova asistentkinja pruža negu majci i novorođenčetu u ranom periodu nakon porođaja.
Podrška se dešava prvih 8 do 10 dana nakon porođaja bez obzira da li se žena porodila kod kuće ili u bolnici. Materinska asistentkinja pruža medicinske preglede (kako mami, tako i bebi), podržava dojenje, daje sve potrebne informacije, pomaže oko kućnih poslova, sprema hranu i brine o drugom detetu, ukoliko ga porodica ima, čak šeta i psa!
Od neizmerne je važnosti porodici i Holanđani su veoma ponosni na ovaj svoj originalni i stari servis. Svaka majka ima pravo na 49 sati materinske nege, od kojih su 29 sati zakonski minimum. Specijalno, neke porodice mogu dobiti čak i 80 sati nege. Broj sati se računa individulano, zavisno od potreba porodice.
Osnovni paket zdravstvenog osiguranja pokriva deo troškova ove službe, a porodica doplaćuje 4,50 evra po satu. Ukoliko porodica ima neki obuhvatniji paket osiguranja, usluge kraamzorga mogu biti 100 posto pokrivene osiguranjem. Sve je transparentno i lako je doći do ovih informacija na sajtu, a kasnije i u prvom informativnom razgovoru sa njima.
Ova asistentkinja je završila brojne obuke i može raditi samostalno ili u okviru neke od agencija.
Naše iskustvo
Ovo je jedno od iskustava koje sam jedva čekala da doživim. Toliko lepih stvari sam čula i pročitala o ovoj posebnoj službi, da sam bila nestrpljiva da upoznam te čuvene kraamzorg.
Pošto sam se porodila rapidno u bolnici, u rano jutro, materinska asistentkinja nije bila prisutna tokom porođaja. Procedura u ovom slučaju bila je da pozovemo agenciju koju smo ranije odabrali čim budemo znali kada tačno izlazimo iz porodilišta.
Već sredinom trudnoće, bili smo obavešteni koje sve materinske službe postoje i trebalo je da odaberemo jednu i prijavimo se putem njihovog sajta. U našem slučaju, izbor je bio jednostavan i lak, poslušali smo preporuku svojih prijatelja, koji su nedavno imali sjajno iskustvo sa praksom kraamvogel.
Nakon registracije na sajtu, početkom trećeg tromesečja, zakazali smo razgovor preko telefona i konsultaciju. Ovaj razgovor se ranije, pre korone, dešavao uživo, ali je sada bio prebačen na telefon. Trajao je 30 minuta. Bio je veoma informativan i detaljan. Od standardnih procedura i ispitivanja zdravstvenog stanja porodice, do toga da li imamo još dece, kućne ljubimce, da li nam je prihvatljivo da asistentkinja sa sobom povede i stažistu, ukoliko bude imala nekog u tom trenutku, posebne verske preferencije i sl. Nama je bilo jedino važno da potvrdimo da žena koja će doći kod nas zna engleski. Sve ostalo je bilo manje važno. Mnogo pažnje u razgovoru bilo je posvećeno mentalnom i psihološkom zdravlju i podršci. Kao i preferencijama za porođaj i ovu posebnu prvu nedelju kod kuće.
Nakon ovog razgovora, koristeći sve beleške, služba nam bira asistentkinju po našoj meri.
Kada smo se spakovali i spremali da izađemo iz porodilišta, pozvali smo agenciju, rekli da ćemo biti kod kuće za pola sata, a oni su nam javili ko nam dolazi. I to u prvih sat vremena pošto smo stigli kući. Usluge kraamzorga su u toku njihovog radnog vremena što je od 9-17 časova, ali se u izuzetnim slučajevima mogu dobiti i nakon 20 časova.
Prvi dan kod kuće!
Mi smo izašli oko 12 sati iz bolnice, kod kuće smo bili u pola 1, a naša asistentkinja je došla u 2.
To je bila jedna divna žena srednjih godina, vesela i nasmejana od prvog trenutka. Odmah nam je uzela dete i krenula da ga nosi po kući. A nas je terala da ručamo i prepričamo joj porođaj i boravak u bolnici. Postavljala je podpitanja, bila potpuno unesena u priču i raspitivla se o detaljima. Sam taj razgovor nam je neizmerno značio. Pošto zbog korone niko od naših iz Srbije nije mogao da nam dođe, ovo iskustvo je bilo veoma značajno. Da sredimo svoje misli i osećanja, složimo ih i postanemo svesni svega.
Pregledala me je, opipala stomak, proverila da li se materica vraća na staro mesto kako treba, izmerila mi temperaturu i pritisak i pogledala ožiljak.
A onda se deslio nešto što ni u najluđim snovima nisam mogla da zamislim da ću raditi prvog dana kod kuće-rekla nam je da će ona brinuti o bebi, a da nas dvoje možemo da prilegnemo i odspavamo sat , dva! Šokirali smo se. Uverila nas je da je beba sigurna u njenim rukama, a da je nama san neophodan, jer nam predstoji prva zajednička noć kod kuće. A ona i tako treba da popuni silnu papirologiju.
Iako smo bili ubeđeni da nema šanse da zaspimo od uzbuđenja, to se desilo i odspavali smo skoro sat i po. Onda nas je probudila i rekla da je beba gladna 🙂
Proverila je kako beba doji, predložila mi načine menjanja položaja bebe pri podojima, kako bi se stimulisali svi mlečni kanali. Onda smo ga zajedno presvukli, pogledala mu je pupak, koji još uvek nije otpao i dala nam savete kako da ga najbrže i najlakše obučemo. Izmerila mu je temperaturu i kratko ga pregledala.
ZANIMLJIVOST:
U Holandiji se bebabama ne previja pupak. Na njega se samo stavlja mala štipaljkica koja ga drži. Ne stavljaju se dezinfekciona sredstva uopšte, niti se previja gazom.
Nakon toga dogovorili smo se kada da dođe sutra i utvrdili da nam je dovoljno 4 sata njene posete, pošto smo već iskusni roditelji i nije nam potrebno mnogo podrške.
Drugi i treći dan!
Sledećeg dana nam je ponovo došla ista asistentkinja i to u 9 ujutru. Upoznala je našu ćerku, jer prethodnog dana još uvek nije stigla kući kada je ona bila u poseti. Vrlo brzo ju je opustila, ćaskale su i smejale se na holandskom. Prva od stvari koju je uradila je da nas fotografiše zajedno, kako bismo imali uspomenu na prve dane kod kuće kao četvoročlana porodica!
Zatim smo se ispričali o prethodnoj noći, pregledala je upotrebljene pelene koje nas je zamolila da sačuvamo, kako bi procenila da li beba dobija dovoljno mleka. Pošto nam je prethodne noći otpao pupak, pregledala je ranicu i zakljuičila da je sve kako treba.
Onda smo se merili. I to na starinski način-kantarom!
Zatim je ponovo pregledala i mene i bebu.
A onda se bacila na kućne poslove! Rekla je da je po njenom mišljenju čistoća kupatila najvažnija za postporođajni period i da će nam ona detaljno ribati kupatilo svakog dana. Nakon toga je rešila i da usisa!
Teško je prebroditi barijere u svojoj glavi, naš usađeni stid i potrebu da kažemo da ne treba, da možemo sami, da nam nije potreban ovakav vid pomoći. Iako nam je generalno bio potreban. Nekoliko puta sam se bukvalno grizla za jezik i sama sebi govorila, da je to njihov posao, da je to normalno i da su one tu za nas. Prepravljanje ovog usađenog načina razmišljanja, bilo je jedna od najizazovnijih stvari. Ali sam dopustila sebi da prihvatim pomoć i da budem sve vreme sa bebom, jer mi je to omogućeno. To je bilo za nijansu teže, jer i suprug nije radio da bi bio sa nama, pa kako pobogu onda da nam pomaže neko sa strane? Teško je bilo ne imati preveliku grižu savesti.
Trećeg dana smo bili spremni na sledeći veliki korak-prvo kupanje! I tu smo dobili par korisnih saveta kako najlakše da držimo bebu i koji položaju su najbolji. Oblačili smo se, mackali, češljali i uživali.
Interesantno i jednostavno objašnjenje kada je pravo vreme za prvo kupanje bilo je – onda kada otpadne pupak. I to ne samo iz očiglednog razoga, da ne bismo kvasili pupak dok još nije zarastao, već zato što nam je objsanila da beba svu svoju energiju i snagu čuva i puni se dok je ne bude dovoljno i baš onoliko koliko joj je potrebno za rast i razvoj. Kada dobije sve što joj treba, onda ima snage da se bavi dodatnim stvarima-da se osnaži i odbaci pupak i energiju usmeri u zarastanje. Nakon ovog izazova novu energiju može usmeriti na kupanje-koje predstavlja veliki stres u početku, jer je novo i jer termoregulacija bebe još uvek nije na odgovarajućem nivou. Tako da beba svu svoju snagu mora upotrebiti za to novo stanje. A kada to radi, onda ne raste. tj. raste ukoliko ima dovoljno uskladištene snage. Ovo objašnjnjenje je meni potpuno imalo smisla. Dobili smo preporuku da bebu kupamo jednom nedeljno.
ZANIMLJIVOST:
U Holandiji bebe ne nose širok povoj.
Treći dan nam je bio poslednji sa našom prvom asistentkinjom. Ona nam je dolazila tri dana po 4 sata i to je bilo više nego dovoljno u našem slučaju. Uvek individualno procenjuju potrebe porodice i na osnovu dogovora se određuje broj sati.
Najzahvalnija sam joj na poverenju koje je imala u nas, na konkretnoj pomoći, preduzimljivosti i visprenosti, ćaskanju i prepričavanju dogodovština iz prakse, iz njenog života i sl.
Sve vreme se igrala sa našim psom, mazila je i bila predivna i puna razumevanja, jer i sama ima psa. Gledala je Sofijine crteže, slušala njene avanturice iz škole, pevala joj, sve dok joj je ćerka sedela u krilu. Tek tako za tri dana, uspostavili smo savršen odnos. Zaista je odisala energijom baka moje dece i bila je njihova zamena.
Pošto je to bio petak, za vikend smo dobili novu ženu.
Četvrti i peti dan!
Na novu asistentkinju smo se još brže i lakše navikli. Bila je u potpunosti na našoj talasnoj dužini. Oduševljena nama kao porodicom, bebinom mirnoćom i našim stilom roditeljstva. Dolazila nam je za vikend po 3 sata. Bila je u potpunosti upoznata sa svim detaljima povodom našeg slučaja.
Tako da smo većinu vremena proveli u inspirativnim razgovorima. Poredili smo uslove i procedure, prakse u porodilištima, patronaži i bolnicama u Srbiji i Holandiji. Pričali o masaži za bebe, prenatalnim radionicama koje sam pohađala, meditaciji, psihologiji i razvojnim fazama deteta. Preporučivale smo jedna drugoj knjige na ove teme, aplikacije, predavanja i radionice.
Od nje sam dobila najlepši profesionalni kompliment ikada, da delujem kao rođeni psihoterapeut!
Interesantno je bilo da je njen tata poreklom iz Gane, da je bio zaljubljen u Josipa Broza Tita i njegovu politiku, te su kad je bila mala porodično išli na more u Hrvatsku u tadašnju SFRJ.
I ona nas je pregledala, zaključila da su se konci iz moje rane već razložili i da je sve u najboljem redu. Pokazala nam je kako da dajmo bebi vitamine i u kojoj dozi-kapi vitamina K, 5 dnevno do puna 3 meseca bebinog života i kapi vitamina D, 10 dnevno prvih 4 godine života. Sa davanjem vitamina se kreće od 10. dana bebinog života.
Setila se da postoji nešto što bi mogla da uradi za nas, a to je da zameni posteljinu, provetri i usisa spavaću sobu. Neverovatno mi je kako su obe saistentkinje znale šta nam je potrebno i pre nego što bismo ih to zamolili i pre nego što bismo se i sami setili da bi to bilo zgodno.
Razmenile smo brojeve telefona i zapratile se na Instagramu. Obećavši da ćemo se sećati jedna druge uvek.
Pregledi i saradnja sa babicama
Ovih prvih dana nisu nam jedino kraamzorg bile od medicinskih radnika. U Holandiji postoji praksa koja mi se neverovatno mnogo dopada, a to je da se prvi pregledi bebe obavljaju kod kuće. Tako da nam je došla medicinska sestra koja je uradila slušni test bebe.
Nakon nje je došla medicinska sestra iz Konsultacijskog biroa-nešto najsličnije našim Savetovalištima. Ona je pregledala bebu, postavila nam mnoštvo pitanja i zakazala nam sledeći pregled kod njih u ordinaciji za mesec dana.
Posetila nas je i jedna od babica iz moje prakse. I ona me je pregledala, ispričala se sa nama povodom porođaja i svega što ga je pratilo. U periodu pre korone, uobičajeno da babice posete porodicu dva do tri puta, međutim sada je praksa da to bude jednom i da se ostali razgovori obavljaju telefonom.
Prilikom svih ovih pregleda, materinske asistentkinje su se ponašale kao domaćice. Obaveštavale su svoje koleginice o svemu, davale im najvažnije informacije i kontekst. Svi su konsultovali njihove beleške.
Bilo je ovo jedno uzbudljivo iskustvo. Puna kuća i puno srce. Mnogo su nam olakšali ove dane i svu logistiku i organizaciju, jer nismo morali da idemo po ustanovama i pregledamo se. Pogotovo nam je ovo bilo dragoceno, jer je ćerka bila u školi od kuće celog prvog meseca Filipovog života.
Kraamzorg u doba korone
Već pri prvom pozivu prilikom registracije kod određene agencije koja pruža kraamzorg usluge, pitaju vas da li imate bilo kakve simptome korona virusa u porodici. Na taj način znaju da li treba da preduzimaju dodatne mere, i svakako dolaze i u domove zaraženih roditelja.
Materinske asistentkinje se ne rukuju i, koliko je to moguće, stoje na što većoj udaljenosti (1,5 metar). Preduzimaju se dodatne higijenske mere, poput nošenja rukavica i maski za usta i nos, kao i dodatno čišćenje kvaka i prekidača za svetlo. Savet je da se izbegava socijalni kontakt što je više moguće. Molba je da ne dozvolimo posetiocima da dolaze tokom prve porodiljske nedelje. Smatraju to neophodnim, zbog zaštite majke, bebe i materinske sestre.
Kraamzorg kao jedinstveno iskustvo
Kraamzorg su u potpunosti ispunile naše očekivanja, čak i više od toga. Iako smo mislili da nam njihove usluge neće biti neophodne i u celu priču smo ušli više istraživački, ispostavilo se da su uspele da nas oduševe. Ta posvećenost, ljubav prema poslu, uvažavanje klijenata i holistički pristup su stvari koje su nas duboko dirnule. Posebno u ovo izazovno vreme. Uspele su koliko je to bilo moguće da nam nadomeste prisustvo naših majki i rođaka iz Srbije. Mogu samo da zamislim koliko njihova nega, znanje i podrška znače roditeljima koji dobijaju svoje prvo dete. Prezahvalna sam što živim u zemlji gde je ovakva usluga deo kulture i svakodnevice, da je sistemski podržana i gde su nega majke i bebe prepoznate kao veoma važne.
