Došla sam i do poslednjeg, dugo očekivanog trećeg tromesečja svoje trudnoće u Holandiji. Jedan od izazova zimske trudnoće, bio je i naći jaknu koju mogu zakopčati 🙂 Ostalo je sve bilo u najboljem redu, pomalo gorušice i bola u leđima, ali bež većih teškoća. Posebno mi je drago da se nije ponovio umor od prvog tromesečja.
Vakcinacija
Jedna od zanimljivosti trećeg tromesečja bila je vakcinacija protiv velikog kašlja!
U Holandiji se trudnim ženama od 22 nedelje do 32 nedelje trudnoće, preporučuje da se vakcinišu protiv ove bolesti.
Poslednjih godina, veliki kašalj je počeo sve više da se javlja kod dece širom sveta. On je infektivna bolest pluća, koja je posebno opasna za bebe koje nisu uopšte ili u potpunosti vakcinisane protiv njega. Bebe u Holandiji vakcinišu se protiv ove bolesti kada napune 6 nedelja. Zdravstveni savet Holandije stoga preporučuje svim trudnicama da se vakcinišu protiv velikog kašlja i na taj način zaštite svoju bebu u prvim nedeljama života, dok ne bude dovoljno stara da se sama vakciniše.
Antitela koja mama proizvodi, prenose se do nerođene bebe posredstvom pupčane vrpce. Ovako beba dobija antitela koja je štite od velikog kašlja prvih par meseci života.
Za većinu odraslih, jedna doza vakcine je dovoljna. Pošto je većina odraslih ili preležala ovu bolest ili se već vakcinisala protiv nje. Doza vakcine koje primaju trudnice, sadrži manju količinu antigena nego one kojima se vakcinišu deca koja nisu ranije vakcinisana protiv ove bolesti.
Ova vakcina ne štiti samo od velikog kašlja, već i od difterije, tetanusa i dečije paralize (DKTP). Ne postoji vakcina koja isključivo i jedino štiti od velikog kašlja.
Potrebno je ponovo se vakcinisati pri svakoj sledećoj trudnoći.
U Holandiji je jedno vreme vakcina bila preporučivana trudnim ženama, ali su one morale dodatno da je plaćaju, mimo zdravstvenog osiguranja. Od prošle godine (2019), ona je besplatna za sve trudnice koje žele da je prime.
Vakcinu svaka trudnica može dobiti, bez zakazivanja, određenim danima u nedelji u Amsterdamu, u terminu određenom samo za ovaj povod. Lako i brzo se preko interneta može proveriti gde je najbliža ambulanta u kojoj se žena može vakcinisati. Potrebno je samo u pretragu ubaciti svoj poštanski broj.
Ja sam se vakcinisala u medicinskom centru u komšiluku, gde se ranije i Sofija vakcinisala i gde se sada na trećem spratu nalaze i moje babaice.
Potrebno je samo poneti sa sobom lična dokumenta, a nakon vakcinacije se dobija sertifikat. Brzo i jednostavno. Malo sam bila iznenađena bolom u ruci koji je potrajao bar nedelju dana. Nije bio prejak, ali je bio neprijatan i dugotrajan, što nisam očekivala, iako su mi rekli da je to pravilo. Definitivno se nisam dugo vakcinisala i zaboravila sam kako to izgleda.
Redovni pregledi
Redovni pregledi kod babica su postali učestaliji, tako da sam ih posećivala prvo svake tri, zatim svake dve nedelje.
Na prvom pregledu u drugom tromesečju desila se još jedna čudnovata stvar, koju nisam mogla da zamislim. Kada mi je babica pregledala stomak (opipavajući ga i nežno dodirujući), odjednom je izvadila santimetar (isti kao onaj dugački, meki, koje koriste krojačice) i izmerila mi stomak, od grudi do ispod pupka. Na osnovu takvog merenja je zaključila da je beba baš kako treba-ni prevelika, ni premala. Taman za svoj uzrast! Bila sam u šoku 🙂
Babičinu procenu je potvrdio i stručnjak na sledećem ultrazvuku koji sam radila. Najnaprednijim metodama merenja, došao je do istog zaključka. Bebica je bila teška 1 300g i to je, takođe bio prosek, što je našem slučaju idealno.
Ovaj dodatni ultrazvuk smo poželeli da uradimo početkom trećeg tromesečja dok beba ima još dovoljno mesta da se mrda u stomaku. On se dodatno plaća (45 evra) i zove se zabavni ultrazvuk. Ni ovoga puta, nažalost nije bilo dozvoljeno Sofiji da prisustvuje pregledu, zbog epidemiološke situacije. Tako da smo bebu u visokoj rezoluciji i u boji- 3d i 4d, kao u bioskopu, gledali sami muž i ja. Maleni je bio veoma aktivan, mrdao se i igrao sa pupčanom vrpcom.
Sofiji smo poneli crno-bele ištampane sličice sa ultra zvuka i po prvi put je stvarno sagledala bebu. Rekla je da je bata sladak, ali i po malo horor 🙂
Knjige:
“HypnoBirthing” Marie F. Mongan:
Ovo je još jedna od dve knjige koje su mi najviše preporučivane na temu prirodnog porođaja u Holandiji. Sjajan, jednostavan i pitko napisan vodič “HypnoBirthing” autorke i začetnice ovog metoda Marie F. Mongan. Glavna premisa knjige je da porođaj ne mora biti bolan!
Autorka nas vodi kroz knjigu, objašnjavajući i dokazujući, dajući mnoštvo medicinskih primera i informacija o tome, da nisu naša tela, već naša kultura ono što je porođaj učinilo trenutkom muke i bola i da ćemo se, kada se oslobodimo straha od porođaja, straha koji naše telo drži zategnutim i zatvorenim, osloboditi i bola.
HypnoBirthing knjiga, odnosno vodič kroz ovaj metod, može da prati vežbe i praktične časove koje sprovode eksperti iz ove oblasti. Ja sam se odlučila da pročitam samo knjigu i praktikujem par vežbica iz nje, jer su mi mnoge tehnike već bile poznate od ranije iz meditacije i prethodnih psiho-fizičkih priprema za porođaj koje sam pohađala. Smatram da su knjiga i metod odlični za nekoga ko se do sada nije bavio ovim tehnikama i ko se po prvi put porađa.
Ove tehnike opuštaju um, kako bi dozvolile telu da radi onako kako je i dizajnirano. Neke od tehnika i alata koji se preporučuju u knjizi su: pozitivno razmišljanje, opuštanje, vizualizacija, samohipnoza, različite tehnike disanja i posebna fizička priprema. Praktikujući sve ovo, osvešćavajući svoje strahove, očekivanja, iskustva ženskih članova svoje i suprugove porodice prilikom porođaja, žena postaje sve sigurnija u sebe, stiče poverenje u svoj sud i svoje telo, očekujući dobar ishod. Jer žena zaslužuje prirodan i ispunjavajući porođaj.
Većina ovih tehnika ne mora se primenjivati samo prilikom porođaja, već i kasnije tokom roditeljstva, posebno u izazovnim situacijama, kao i prilikom pojavljivanja bilo kakvog straha. Pripremi porođaja se pristupa holistički: psihički, emocionalno, fizički i spiritualno.
Posebno zanimljiv odeljak bio mi je onaj o imenovanju termina koji se odnose na trudnoću i sam porođaj. Skretanje pažnje na jezik i reči koje koristimo, koje u nama automatski podižu nesvesne asocijacije na bol, rad, muku, stiskanje, brigu-tako engleska reč za porođaj “labor” (rad), kontrakcija (skupljanje, stezanje) i mnoge druge.
Interesantno mi je i vrlo prijemčljivo i preimenovanje porađajnog plana u porođajne preferencije, implicirajući pri tome da je sve podložno promeni. I da ako nešto nazovemo plan, mnogo se teže nosimo sa promenom, neispunjenjem planiranih stavki i generalno smo manje fleksibilni i više isfrustrirani. Dok koristeći reč preferencije, ističemo da bismo te stvari želeli, ali da nije neminovno da se i one dogode. Te ne bi bio smak sveta da dođe do nepredviđenih okolnosti.
Podrška partnera je veoma važna i krucijalni je deo ovog metoda. Podrazumeva da partner sve vreme bude sa trudnicom i na vežbama i tokom samog porođaja i da bude upućen u svaki detalj.
“Just as a woman’s heart knows how and when to pump her lungs to inhale, her hand to pull back from fire, so she knows when and how to give birth”
Virginia D’Orio
“BottomLine for Baby” Tina Payne Bryson:
Roditeljima je najverovatnije spisateljica Tina Payne Bryson poznata od ranije kao koautorka koja je pisala roditeljske biblije sa Danielom J. Siegelom “The Whole-Brain Child” i “No-Drama Discipline” obe prevedene i na srpski jezik. Autorka je klinički psiholog i doktor nauka, jedan od vodećih svetskih auotoriteta iz ovih oblasti. Živi u Los Anđelesu sa suprugom i troje dece.
Nedovno sam je slušala na jednoj online roditeljskoj konferenciji i tada je najavila svoju novu knjigu, koju ovoga puta piše samostalno-u pitanju je vodič za roditelje pod nazivom “The Bottom Line for Baby: What the Science Says about Your Biggest Questions and Concerns”.
Koncept knjige mi je izgledao veoma interesantno i odmah sam je naručila. Nisam se pokajala. U pitanju je knjiga koja nastoji da odgovori na 60 pitanja koja najčešće zanimaju nove roditelje. Pitanja su poređana azbučnim redom. Povodom svakog se ističu dva suprotstavljena stanovišta, zatim odgovor naučnika izvučen iz gomila studija i stručne literature (na kraju knjige se nalazi popis literature korištene pri odgovorima na svako pitanje), sažeti zaključak autorke i njena lična iskustva i anegdote povodom te teme.
Laka je za korištenje i veoma funkcionalna. Ne mora se čitati od početka ka kraju, već čitalac može birati teme i pojmove koje ga najviše zanimaju u datom trenutku. Kao rečnik-priručnik.
Knjiga nudi odgovor na pitanje kako da odgajate dete koje raste bezbedno i zdravo u svetu u kome svako stanovište ima svoje naučno pokriće. Tina Payne Bryson nam može biti sjajan vodič. Kombinuje način razmišljanja naučnika, komunikativne veštine dobrog pripovedača i empatiju roditelja koji je sve to iskusio na svojoj koži.
Dopao mi se nenametljivi i nepretenciozni stil pisanja. Činjenice se iznose egzaktno, bez vrednosnih stavova i roditelju se ostavlja sva sloboda da nakon upoznavanja sa njima sam odluči šta je najbolje za njegovu porodicu i konkretan, pojedinačan slučaj. Poštujući sve individualne razlike, uvažavajući kulturološki i religijski kontekst.
Od pitanja kako uvoditi alergene, da li se beba stvarno zbuni kada pije mleko na flašicu i doji, da li je zajedničko spavanje prava stvar za vas, da li treba obrezivati dečake, povlačiti im kožicu pri kupanju, da li je bolje da bebu čuva dadilja ili da ide u jaslice, kada je pravo vreme za skidanje pelena, da li koristiti jednokratne pelene, da li koristiti šetalice i još mnogo toga.
Najtoplija preporuka za porodice koje čekaju prinovu. Pogotovo za one koji po prvi put postaju roditelji. Podjednako vredna i nama, iskusnijim roditeljima, podsećajući nas na stvari koje smo možda zaboravili i ističući i podvlačeći određene zaključke. Daje nam više samopouzdanja i veliki je resurs i podrška na roditeljskom putu.
“Natural Childbirth the Bradley Way” Susan McCutcheon
Još jedna sjajna knjiga o metodi koja podržava prirodni porođaj i koja donosi mnoštvo saveta, informacija i tehnika povodom nošenja s bolom, tokom porođaja i samim porođajem.
Meni je posebno bio interesantan deo koji govori da smo sve mi, trudnice, različite i da na isto odredište stižemo različitim načinima. Kao kad bismo na planinu dolazili pešice, biciklom ili automobilom. Tada sam se po prvi put susrela sa pojmom “speedster”.
U pitanju su žene, koje gotovo u potpunosti preskaču prvu fazu porođaja (diletaciju do 5,6 cm) i vrlo slabo ili gotovo nikako ne osećaju kontrakcije u ovom periodu i često i ne shvataju da su u porođaju. Kontrakcije kreću kasnije i odmah su veoma jake i učestale. Porođaji su najčešće kraći, rapidniji i silovitiji. Žene se porode za nekih 7 do 8 sati.
Sve ove osobine su se u potpunosti odnosile na moj prvi porođaj. Kontrakcije sam prvi put registrovala oko 12 sati, da bi brzo postale jače i na što kraćem vremenskom razmaku. Kada sam oko 17 časova otišla u Dom zdravlja, dežurni ginekolog mi je rekao da se uveliko porađam i da je beba već u porođajnom kanalu. Da bih bila otvorena 7 cm kada su me primili u porodilištu Narodni front u 19 časova. Sofija se rodila u 19 i 30.
Ovo je prva knjiga u kojoj sam dobila “definiciju” i “pojam” sa kojim sam se u potpunosti poistovetila. I shvatila da nisam sama, da ima mnogo žena sa sličnim iskustvima. I da to nije toliko neuobičajeno kako sam mislila.
Vebinari
Zbog cele situacije sa koronom, seminari koji bi se inače održavali uživo i fizički, prebačeni su u online svet. Tako da sam mogla da pohađam vebinare i iz Srbije i iz celog sveta.
Vebinar “Biti s bebom ovde i sada” SYNChrony Lab
Već sam vam pisala o Nani i svim inspirativnim stvarima kojima se bavi. Bebe i mame i njihova posebna veza njeno su glavno interesovanje. Bilo da su to prenatalne muzičke radionice, sam porođaj (između ostalog je i dula), masaža beba, povezivanje s bebama kroz muziku i kasnije programi radioničarskog tipa za najmlađe (do 3 godine).
Juče sam imala veliku čast i zadovoljstvo da prisustvujem njenom drugom vebinaru na temu “Biti s bebom ovde i sada”. U dva intezivna sata Nana je spakovala sve ❤️
Pregršt korisnih informacija iz najrazličitijih oblasti. Od prenatalne i perinatalne psihologije, preko tehnika meditacije i uzemljavanja, do razvojne psihologije i najnovijih otkrića neurologije. Sve izloženo koncizno, predstavljeno jednostavnim srpskim jezikom, razumljivo i sažvakano. Savršeno i za početnike i za one koji već poseduju znanja iz ovih oblasti. Na jednom mestu, sažeto i esencijalno.
Pravo blago od resursa, preporuka, materijala i ličnog iskustva.
Najvažnije poruke koje sam izvukla iz ovog seminara su da vrsta porođaja (pogotovo carski rez i bilo koji porođaj prilikom koga su korišteni medikamenti) nije naš identit i ne određuje naš odnos s detetom do kraja života, nije naša sudbina.
A drugu bih sažela sa jednim od meni omiljenih citata Tomislava Kuljiša “Nikad nije kasno za srećno detinjstvo”.
Nana vam daje konkretne alate i savete kako sve problematike osvestiti, prepoznati i zaceliti ih.
Najtoplija preporuka od mene i bebe. Sadržaj koji možete pokloniti sebi za praznike.
Vebinar babica moje prakse:
Do sada su se seminari babica prakse u kojoj sam registrovana održavali uživo, međutim ove posebne godine su prebačeni online. Tako da smo muž i ja imali priliku da ih poslušamo i pogledamo iz svog doma. Ostavljam vam video, pa svako koga zanima može detaljno poslušati o specifičnostima porođaja u Holandiji. Prezentacija je održana na engleskom jeziku.
Najinteresantnija informacija mi je bila da partneri mogu prisustvovati porođaju, čak i ukoliko su zaraženi koronom. Prisustvo partnera je prepoznato kao jedan od najvažnijih faktora za što sigurniji i opušteniji porođaj. Potrebno je samo ranije obavestiti babice i one će sve pripremiti za ove specifične uslove.
Priložile su i virtuelni obilazak dva porodilišta i centra za porođaj, kako bi se trudnice upoznale sa prostofrom i načinom funkcionisanja ovih ustanova. Video je na holandskom, ali je dovoljno ilustrativan.
U sledećem članku vas očekuje detaljnija priča o materinskoj službi, opremanju stana za porođaj kod kuće i kako izgleda porođajni plan.
