Druga trudnoća u Holandiji-drugo tromesečje

Ulazak u drugo tromesečje trudnoće, za mene je najlepši period trudnoće. Sve mučnine, gorušica i neprijatnosti koje sam osećala tokom prvog tromesečja su nestale. Pospanost se smanjila, energija i snaga su se vratile. Mogla sam potpuno da se prepustim i uživam u ovom periodu. 

Početkom ovog četvrtog meseca trudnoće, dobila sam telefonski poziv od moje babice koja me je obavestila da se konsultovala sa ginekologom povodom moje istorije trudnoća, predočila mu moj slučaj i došli su do zaključka da je najbolje da krenem da koristim tablete Progesterona-Utrogestan od 16. nedelje trudnoće, kako bismo predupredili rane kontrakcije i pokušali da što više produžimo ostanak bebe u stomaku i dođemo do termina porođaja. 

Bila sam oduševljena njihovom efikasnošću i samoinicijativom. Sve su se dogovorili, pa mene samo obavestili. Bez ikakvog mog navaljivanja i insistiranja. Uvažili su sve nalaze i preporuke kolega iz Srbije. I bez potrebe da idem na pregled i posećujem klinike. Naravno, pristala sam na njihov predlog. Posle dva dana me ja zvao i sam ginekolog, objasnio mi zašto mi prepisuju lek (on je jedini ovlašćen da prepisuje medikamente), kako on deluje i uputio me na izabranu apoteku u kojoj me je čekao lek. Svi uputi i recepti se dostavljaju online, tako da je moje bilo samo da odem i da ga podignem. 

Najznačajniji događaj u ovom periodu jeste bio ekspertski ultrazvučni pregled koji se dešava u 20. nedelji trudnoće. To je jedan od dva preporučena, ali ne i obavezna ultrazvuka. Posebno smo mu se radovali, jer smo tada saznali i dugoiščekivani pol bebe 🙂

Ovaj ekspertski pregled se nije održao u standardnoj praksi mojih babica, već u specijalizovanoj ustanovi. Njega rade sertifikovani zdravstveni radnici-sonograferi. Moje babice su mi preporučile da se prilikom zakazivanja ovog pregleda izjasnim da želim da učestvujem u Triple P studiji. 

Šta je to Triple P studija?

Triple P studija je eksperimentalna studija koja će pružiti dokaze o korisnosti i isplativosti skrininga za kratak grlić materice u periodu od 18 do 22 nedelje itretmana progesteronom kod žena sa niskim rizikom trudnoće.

Žene kratkog grlića materice u drugom tromesečju trudnoće imaju veći rizik od prevremenog porođaja, a samim tim i veću stopu neonatalnog mortaliteta i morbiditeta. Progesteron može potencijalno smanjiti broj prevremeno rođenih beba i smanjiti neonatalni mortalitet i morbiditet. 

Prethodne studije pokazale su dobre rezultate progesterona kod žena sa prevremenim porođajem ili kratkim grlićem materice. Međutim, nepoznato je da li je skrining na kratak grlić materice i naknadno lečenje u srednjem tromesečju trudnoće efikasno kod žena sa niskim rizikom.

Metode: Koristi se kombinovani pregled među ženama sa jednoplodnom trudnoćom bez prethodnog prevremenog porođaja i onih koje su imali prevremeni porođaj i indikacije kraćeg grlića. Kod ovih žena se meri dužina grlića materice na standardnom snimanju anomalija koje se vrši između 18 i 22 nedelje. (ekspertski ultrazvuk u 20. nedelji). 

Žene sa cervikalnom dužinom ≤ 30 mm na dva nezavisna merenja biće nasumično raspoređene da primaju ili vaginalne tablete progesterona ili placebo između 22. i 34. nedelje. Primarni ishod ovog ispitivanja je loše neonatalno stanje, definisano kao složeni ishod neonatalnog mortaliteta i ozbiljnog morbiditeta. Sekundarni ishodi su vreme do porođaja, stopa prevremenog rođenja pre 32, 34 i 37 nedelja, dani prijema u neonatalnu jedinicu intenzivne nege, morbiditet majki, dani majke za prijem prevremenog porođaja i troškovi. Procenjuje se rast, fizičko stanje i ishod neurorazvoja dece u dobi od dve godine.

Svrha ovog ekspertskog pregleda je da se pregledaju bebini vitalni organi (srce, pluća, bubrezi, arterije, mozak). Proverava se bebina veličina, celokupni razvoj i napredak i lokacija posteljice. Ukoliko se utvrdi da je sve u redu, roditelji na kraju saznaju i pol deteta.

Saznali smo pol bebe!

Na pregled sam otišla sa mužem, bile su obavezne maske zbog situacije sa korona virusom. Imali smo priliku da gledamo bebu kao u bioskopu, projektor je prenosio savršeno jasnu sliku na velikom zidu naspram nas. I posle 2 minuta, našim laičkim okom, shvatili smo da je beba dečak! Ali smo sačekali zvaničnu potvrdu 🙂 Tako je i bilo, kada je pregled završen (trajao je više od pola sata, dobili smo detaljna objašnjenja svakog dela tela i organa i sve je bilo u savršenom redu), primili smo čestitku za svog sina!

Nakon ovog dela standardne procedure, izmeren mi je i grlić materice, njegova dužina i obim, kao i dužina pupčane vrpce. Ispostavilo se da je grlić, malo kraći nego što je uobičajeno i da je i pupčana vrpca za malo kraća od proseka. Sve ove indikacije, će se i dalje pratiti, svesni smo ih i mogu biti potencijalni razlog za ponovljenu prevremenu trudnoću. 

Tada nam je i potvrđeno, da je verovatno iz istog razloga i Sofija bila rođena ranije (kraća pupčana vrpca, kako beba raste, postaje sve deblja, jer se beba preko nje hrani i razmenjuje potrebne materije, pa je zbog svoje kratkoće povukla bebu dole u porođajni kanal). O ovoj problematici će biti obavešten ginekolog, naravno moje babice, pa ćemo dobiti potrebna uputstva i savete, ukoliko ih bude bilo.

Bili smo oduševljeni polom bebe, iskreno, nadali samo da će ovog puta biti dečak, da imamo priliku da osetimo kako je biti roditelj oba pola. Sofija je za nijansu više želela seku, ali se brzo navikla na ideju da je to ipak bata. Pitala nas je da li smo sto posto sigurni i da li se sve lepo videlo. 

Da li ste znali da se ultrazvučne fotografije štampaju na posebnom papiru? On nakon nekoliko godina može da izbledi, a slike se pohabaju. Možete ih čuvati na tamnom mestu, kako biste im produžili vek trajanja. Ali je najbolje skenirati ih ili fotografisati da bi ostale za uspomenu. Nikako ih nemojte plastificirati, jer će se u tom slučaju istopiti!

Zanimljivost iz knjižice o trudnoći u Holandiji

Nakon ovog pregleda, imala sam još tri redovna pregleda kod babica. Oni se dešavaju na svake 4 do 6 nedelja tokom drugog tromsečja, da bi kasnije postali češći. Svaki pregled podrazumeva proveravanje veličine materice. Babica dodiruje trudnici stomak i procenjuje koliko se materica proširila i kolika je beba. Ovaj deo pregleda mi je najzanimljiviji, jer se oslanja samo na babicino znanje i iskustvo, bez ikakvih medicinskih pomagala. Nekako mi babica u tim trenucima deluje kao neki iskonski mudri vrač, nosilac kolektivnog znanja generacija.

U drugom tromeseču, babica na svakom pregledu sluša bebino srce, pomoću neke malene spravice koja prenosi zvuk. Divno je čuti ovu melodiju i ritam od 120 do 160 otkucaja u minutu. Ukoliko trudnica želi češće da čuje otkucaje srca svoje bebe, može zakazati dodatni pregled određenim terminima koji su predviđeni za to. Takođe, babica mi svaki put meri pritisak. 

Jedan od tih pregleda mi je izvodila moja omiljena babica, koja je jedan najopušteniji lik. Uvek u nekim širokim haljinama i tunikama, sa pirsinzima i tetovažama. Nikada u belom, bolničkom mantilu (ovde ih gotovo niko od medicinskih radnika ne nosi; prvi put sam ih videla u laboratoriji). U periodu tog pregleda je bilo zaista pretoplo, nekih 30 stepeni, a odrinacija je na poslednjem spratu stare zgrade, pod krovom. Naravno, rashladni uređaji, kao uglavnom svuda u Holandiji, ne postoje. Ona je bila u haljinici, bosonoga, sa uključenim ventilatorom. Ta opuštena, normalna i nepretnciozna atmosfera me je još više kupila. Verujem da bi nekome to bilo previše nekonvencionalno, ali meni je stvarno prijala ta neopterećenost formom. A istovremena potpuna posvećenost meni i mojoj trudnoći.

Konsultovala sam se sa babicama, da li mi je dozvoljeno da radim jogu za trudnice i  neki poseban oblik laganih vežbi. Rekle su mi da smem i da je čak i preporučljivo, bez obzira na moju medicinsku sliku. Da nikako nije rešenje da se umirim i samo ležim, već da se krećem najnormalnije moguće, da osluškujem svoje telo, ali da se ne forsiram.

Joga za trudnice

Tako da sam u ovom periodu krenula i sa laganim joga treninzima za trudnice. Pomogli su mi u olakšavanju povremenih bolova koji su počeli da se javljaju u donjem delu leđa, u predelu oko repne kosti. Naravno, radila sam ih online i koristila ovaj sajt i njihove programe za trudnice…

Nedostajala mi je podržavajuća grupa žena s kojom bih se viđala uživo i verovatno s nekom od njih postala i prijateljica. Ali to, nažalost, u ovim uslovima nije bilo moguće, tako da sam se zadovoljila onim što mi je bilo dostupno. Svi amsterdamski joga studiji su prebacili treninge online, iako su do nedavno imali i po neki čas uživo u prirodi.

U ovom tromesečju sam se registrovala online i za materinsku službu (kraamverzorgster). Ova registracija je obavezna i skoro celokupno pokrivena zdravstvenim osiguranjem. Njihove usluge ću koristiti nakon porođaja, ali je potrebno izabrati praksu i registrovati se negde na polovini trudnoće, pošto često bude veliki broj trudnica na nekoj teritoriji, pa moraju napraviti dobar raspored. Izabrala sam praksu koju mi je preporučila drugarica koja se porodila pre nekoliko meseci i koja je njima bila prezadovoljna. Više o ovoj službi i njihovim uslugama pročitajte na ovom članku. Jedva čekam da iskusim njihovu negu i način tretiranja bebe i mame. Ovo je služba na čiju su tradiciju Holanđani najponosniji.

Takođe, registrovala sam se kod svog zdravstvenog osiguranja da sam trudna. I da je potrebno da mi pošalju porodiljski paket. On obično stiže krajem osmog meseca trudnoće. Sadrži posteljinu, posebne navlake za krevet, pelene, dezinfekciona sredstva i neke stvarčice za bebu. Svaka trudnica treba da ga ima pre porođaja i da joj stoji na nekom vidnom mestu u sobi.. 

Postoji i aplikacija za praćenje trudnoće i razvoja bebe, kasnije deteta-kao digitalni karton sa graficima i mnogobrojnim korisnim podacima. Zove se Groe Gids-vodič za rast. Na holandskom je jeziku i direktan je proizvod holandskog zdrvstvenog sistema.

Preporuka knjige Ina May Gaskin “Guide to Childbirth”

U drugom tromesečju sam završila sa čitanjem svoje prve trudničke knjige u drugoj trudnoći. U pitanju je knjiga autorke Ine May Gaskin “Guide to Childbirth”. Veoma interesantna činjenica mi je bila da su mi knjigu preporučile dve različite drugarice, kojima je zajedničko da su iz Srbije, prvorotke i da su se porađale u Holandiji u poslednje dve godine. I nju i “The Hypnobirthing Book”, koja mi još uvek nije došla na red, ali je u planu. Ni za jednu od ove dve knjige nikada ranije nisam čula, a smatrala sam sebe svestranom, načitanom trudnicom tokom prve trudnoće. Tako da sam se posebno radovala nekom novom štivu i pristupu.

I knjiga me je potpuno oduševila. Napisala ju je Ina May, američka babica sa višedecenijskim iskustvom. Prvi deo knjige se sastoji iz svedočanstava desetina žena koje su se porađale prirodno, u kućnim uslovima u praksi babica koja se zove Farma. Svaka je iznela svoje iskustvo koje je propraćeno i sećanjem babice na taj porođaj i fantastičnim necenzurisanim fotografijama. 

Drugi deo knjige govori o razlici između porođaja koji izvode babice i lekari opšte prakse kod kuće ili u posebnim praksama i porođaja u bolnici. O prednostima i manama oba pristupa, načinima tretiranja porodilje i bebe i procentima uspešnosti oba pristupa. Takođe, govori i o istorijatu babičke prakse, navodeći primere kolektivnog iskustva žena koje su porađale trudnice od 17. veka, pa na dalje. Taj deo mi je bio posebno fascinanantan. Posebno statistika jedne holandske babice iz 17. veka koja je porodila gotovo 3000 žena.

Ovo je jedna knjiga koja slavi žensko telo, žensku prirodu i energiju. Koja podstiče da se vratimo onome što intuitivno znamo, da oslušnemo svoje telo, da mu verujemo i da koristimo sve resurse koji su nam na dohvat ruke. Od disanja, prvenstveno, preko prirodnog stimulisanja oksitocina, opuštanjem grlića materice-pevanjem, opuštanjem grla, nadražavanjem bradavica, ljubljenjem sa svojim partnerom, masažom, konzumiranjem jela i pića tokom porođaja, kretanjem, zauzimanjem različitih poza… 

Knjiga koja pokazuje neka drugačija iskustva, da porođaj može biti gotovo bezbolan, nekada čak i orgazmičan, da se neke žene porađaju maltene i u snu… Da bol postoji, ali da nije dominantna. Da često mudrost predaka i podržavajućeg kruga žena, može biti od ogromne važnosti. Da je mnogo toga do nas. Da je porodilja akter i subjekat svog porođaja, aktivni učesnik, a ne neko kome se i nad kime to dešava. Nešto potpuno drugačije od slika koje nam šalje popularna kultura kroz filmske dramatične predstave porođaja i humorističnih poplava od pucanja vodenjaka. 

Holandija se u knjizi ističe kao svetli primer, jedinstvenog načina sistemskog podržavanja porođaja kod kuće. I potpuno mi je jasno što je knjiga ovde popularna i preporučivana. 

Preporučila bih je svakoj ženi koja planira trudnoću. Bez obzira na to koji su njeni izbori. Da sazna i ovu stranu medalje. Da stekne što širu sliku o svemu i da na kraju odluči šta je ono što ona preferira i sa čime se oseća najmanje uplašeno, najsigurnije i najkomfornije. 

“It is important to keep in mind that our bodies must work pretty well, or there wouldn’t be so many humans on the planet.”

“When avoidance of pain becomes the major emphasis of childbirth care, the paradoxical effect is that more women have to deal with pain after their babies are born.”

“There is no other organ quite like the uterus. If men had such an organ, they would brag about it. So should we.”

Ina May Gaskin “Guide to Childbirth”

Edukacije za trudnice

Bila sam veoma zahvalna na mogućnosti da zbog cele situacije sa koronom mogu da pohađam edukacije koje su uglavnom bile uživo, a sada su dostupne preko interneta i da se družim sa našim ženama iz celog sveta.

Pohađala sam i dve predivne i informativne online edukacije za trudnice. 

Prva je bila Muzičke prenatalne radionice, koje drži Nana Majstorović. Najlepša vest je da se program održava online, tako da se možete prijaviti iz bilo kog dela sveta, iz svoje sobe. Sa Nanom smo se upoznali i sreli pre 3 godine, uoči naše selidbe u Amsterdam. Držala je predivne muzičke radionice na Vračaru, u Beogradu, za roditelje i decu do 3 godine-Muzikanti. Učili smo da se povezujemo kao porodica posredstvom muzičkih instrumenata, glasa i pokreta. I neizmerno smo uživali u tom procesu. Kada sam u novoj trudnoći naišla na njene prenatalne radionice, jednostavno nisam mogla da odolim. Ove 4 radionice, plus predavanje-“Porođaj iz bebine perspektive” blago su kojim sebe i svoju bebu treba da počastite. Jer, kako Nana kaže: ”Roditelji postajete kada se beba začne u stomaku, a ne tek kada je rodite.”

Na radionicama vas čeka mnogo predivnih pesmica, preporuka muzičkih instrumenata, plesa, ali i ozbiljnog teorijskog znanja o prenatalnom i perinatalnom razvoju. Preporuke knjiga autoriteta iz ovih oblasti, dokumentaraca i još mnoštvo resursa koje je Nana sa nama nesebično delila. Plus grupa od 7 podržavajućih žena, koje su spremne da se izlože, izađu iz zone komfora i zarone u sebe-iznedreći najdublje “womb songs”. Verujte, kada vam Nana kaže da je svaka od nas svojoj bebi rok zvezda. I da su naši glasovi najbolji melem za njihove uši.

Znam koliko je strašno pevati, kada mislite da niste muzikalni, i to pred grupom, ali je to ujedno i nešto najlepše i toliko ispunjavajuće da vredi svih anksioznosti i strahova. Najbolji deo je da kada jednom krenete, više ne stajete. Tako sam ja propevala sa Sofijom još pre 5 godina… Ja sam još uvek pod utiskom i svakodnevno bebici u horu pevamo njegovu pesmicu.)

Druga je bila školica za trudnice centra Savršena mama i NTC. Slično kao i sa prethodnom radionicom, pre nego što smo se preselili u Holandiju, pohađala sam kurs NTC-a o ranoj stimulaciji deteta (deca od 0-3 godine), koji mi je bio veoma interesantan i otvorio mi neke nove vidike po pitanju toga šta sve i kako utiče na inteligenciju deteta. 

Tako, da kada sam videla da imaju novi, ovoga puta online, interaktivni kurs za trudnice, morala sam da ga upišem. U pitanju je bilo 5 predavanja koja su držali patronažna sestra Nataša Pavlović i doktor Ranko Rajović. Smatram da je obuka neverovatno korisna za trudnice, pre svega prvorotke u Srbiji, sa pregršt važnih i konkretnih informacija. Od opremanja bebine sobe, psihofizičke pripreme, prepoznavanja kontrakcija do samog porođaja i procedura u našim porodilištima.

Meni je zanimljiviji bio deo predavanja koji je držao doktor i koji je govorio o važnosti dojenja i njegovom uticaju na razvoj odnosa majke i deteta, osećaja sigurne povezanosti i razvoja bebinog mozga i formiranja bebine slike sveta. 

Poslednje predavanje je bilo posvećeno teorijskom delu i konkretnim primerima toga šta stimuliše, a šta oštećuje razvoj mozga fetusa i novorođenčeta. Ovom prilikom bih preporučila i dve doktorove knjige: “NTC sistem uenja: IQ deteta, briga roditelja” i “Kako stimulisati razvoj inteligencije kroz igru” i njihov sajt. Tamo možete naći sve aktivnosti i edukacije koje sprovode i mnoštvo izvora, edukativnih igrački i sl.

 

Krajem ovog tromesečja sam počela i da prepakujem i pregledam Sofijine male stvari. Shvatila sam da ima toliko toga što može nositi i dečak. Male haljinice, suknjice i ženskaste stvari sam odvojila za prijatelje koji imaju malu bebu-devojčicu. Pošto smo preselili sve krupnije stvari: kolica, krevetac, gimnastike za bebe i sl, gotovo ništa od ovih stvari nema potrebe da kupujemo. I sami ćemo naslediti neke stvarčice od drugih prijatelja, koji imaju sinčića.

Sve sam oprala, organizovala i spakovala u ormane i police. Tako da beba može i da požuri ako baš poželi. Tome bi se posebno obradovala jedna nestrpljiva starija sestra. Ovoga puta to očekujemo, te neće biti iznenađenja, sve je spremno i čeka na našeg malog dečaka.